Programiranje zahteva neprestano učenje i rad.

Karijera u programiranju danas je san mnogih. Razloga ima više: od velikih mogućnosti za zapošljavanje, dobrih plata, pa do raznih šansi za napredovanje koje ovaj posao nudi. Uz sve to, danas postoje obrazovni programi na kojima relativno brzo i lako možete steći ova znanja i veštine.

To ne znači da ćete odmah postati vrhunski programer. Kao u svakom poslu, i programiranje zahteva neprestano učenje i rad.

Džozef Džentl se bavi programiranjem već 20 godina, a uz to je održao preko 1000 predavanja o programiranju i sada vodi više desetina edukativnih programa u ovoj oblasti. U svojoj bogatoj karijeri stekao je brojna iskustva i upoznao se sa raznim novajlijama. Pred vama su neki od njegovih saveta i činjenica koje bi trebalo da znate ako želite uspešno da se bavite ovim poslom.

Programiranje je teško ako ga ne učite pravilno

Bez obzira na to koliko ste dobri u ovom poslu, jedina stvar koja može da vas usporava jeste vaša sposobnost učenja i rešavanja problema. I što ste bolji u poslu to može da postane veći problem. Ako niste spremni da stalno učite i radite, s vremenom programiranje može da vam postaje sve teže umesto da bude obrnuto.

Zato učite stalno. Osim što će vam koristiti, znanja će učiniti ceo posao još zanimljivijim. Uvek možete saznati nešto novo što će vam dati još više mogućnosti da se igrate sa kodovima. Ukoliko ih budete samo prepisivali, postoji velika šansa da će vam posao ubrzo dosaditi.

Frustracije su sastavni deo posla

Programiranje može da bude i jedna od najviše ozlojeđujućih stvari koje ćete raditi. I to je u ovom poslu sasvim normalno. Proces programiranja obično se sastoji iz toga što pokušavate da rešite nešto, nervirate se, trudite se, vraćate se korak unazad, ispravljate... Ali na kraju uvek stižete do rezultata i to je ono što vas čini srećnim i zadovoljnim.

Ta frustracija je potpuno normalna i nikada neće potpuno nestati. Što budete bolji u poslu, suočavaćete se sa sve težim problemima. Ali osećaj ozlojeđenosti će nestajati svaki put kada rešite problem i pretvaraće se u zadovoljstvo. Zato je dobro da se što pre naviknete i na to i prihvatite taj osećaj kao deo posla.

Većina problema sigurno ima rešenje

Bez obzira na to koliko frustrirajući mogu da budu vaši problemi, gotovo uvek postoji rešenje. Što više budete napredovali u poznavanju posla, to ćete se sve brže i lakše snalaziti i rešavati probleme. Između ostalog i zato što ćete s vremenom izgraditi mrežu ljudi sa kojima sarađujete i kojima se možete obratiti za pomoć.

Zato se trudite da odmah na početku stupite u kontakt sa što većim brojem programera. Preko raznih foruma, društvenih mreža ili ličnih poznanstava možete doći do mnogih ljudi koji su spremni da vam pomognu.

Programiranje se uči, ali i vežba
Važno je da znate da će se vaši prvi sati programiranja mnogo razlikovati od desetog sata, a deseti će se još više razlikovati od stotog. Programiranje nije samo pitanje znanja, već i prakse i vežbe. Zbog toga ga mnogi zovu „kompjuterskim sportom“. Važno je da znate tehnike i pravila, ali bez stalnog treninga i praktičnog rada ne možete da napredujete.

Programiranje je zapravo magija

A vi ste čarobnjak. Razmislite o tome – učite i provodite sate nad knjigama i u vežbama sa svojim čarobnim štapićem (kompjuter i internet), da biste stvorili magiju (programe). Čarobnjaci svoju magiju mogu da dele i sa drugima i da svi imaju koristi od nje. Programeri mogu učiniti da mnoge stvari ljudima budu lakše, mogu da stvaraju čudesne uređaje koje svako može da koristi (poput interneta i mobilnog telefona). Ovakvi uređaji ne bi postojali da nije programerske „magije“

Koristite internet

Svaki problem koji imate pri izradi programa sigurno je imalo bar još 100 drugih ljudi širom sveta. I svi odgovori su već na internetu. Što pre počnete da koristite Gugl pretraživač kao pomoć, to ćete brže i lakše rešavati probleme. To ne znači da gotova rešenja treba samo da kopirate i preuzimate. Uvek se potrudite da shvatite kako ti kodovi rade.

Učite od drugih

Svaki program je napravljen od kodova. Na svom računaru možete čitati, menjati, prilagođavati gotovo sve programe koje su kreirali drugi ljudi. Najbolji način da postanete bolji u programiranju jeste da pišete i čitate što više kodova. Postoji mnogo programera koji su pametniji od vas. Oni su sigurno napisali mnogo korisnih kodova, a vi bi trebalo da ih čitate i učite od njih.

Ne postoji „najbolji jezik“

Neki jezici i alati su bolji za rešavanje jedne vrste problema, a neki drugi za rešavanje drugih. Kada učite nove jezike, ne pokušavajte da primenjujete stari način razmišljanja na nove sisteme. To bi bilo kao da pokušavate da naučite nemački jezik primenjujući pravila iz francuskog jezika.

Kao što novi jezik počinjete da učite kroz savladavanje reči, gramatičkih pravila i vremena, tako bi i u programskom jeziku trebalo da započnete upoznajući se sa njegovim karakteristikama, zakonitostima i sličnim pravilima.

Ako želite da steknete programerska znanja i veštine, uvek sledite ove savete, ma koliko vam se činilo da su nešto što se podrazumeva.