Kao i u svakom poslu, tako i u programiranju postoje loši, srednji, dobri i najbolji programeri. Razlike između ovih programera, ne čini samo njihovo poznavanje stručnih veština i znanja. Ponekad su te razlike naizgled „sitnice“, ali zapravo vrlo utiču na sveukupni uspeh programera.

Koje su to „sitnice”, za magazin Forbes, otkriva Džef Darsi, programer u „Red Hat“, poznatoj svetskoj kompaniji, koja nudi open source rešenja.

Poznavanje koncepta

Rešavanje problema na osnovu poznavanja postojećih uzoraka i sopstvenog i iskustva drugih je značajno brže nego kada pokušate da sve rešite sami. Ako ste rešili neki sličan problem ranije, moći ćete da se setite rešenja intuitivno.

Vrlo je korisno i da stalno pratite najnovija istraživanja i projekte. Tako ćete lakše moći da pronađete ljude kojima možete da se obratite za pomoć. „Automatsko“ rešavanje problema vam možda izgleda kao magija, ali zapravo se radi o vrlo jednostavnoj stvari: vežba i praksa. Što više radite, stičete sve više iskustva u rešavanju problema, pa ćete, samim tim, lakše i brže rešavati nove. Što više istražujete, stvarate veću mrežu ljudi koji vam mogu pomoći u rešavanju problema.

Poznavanje alata

Poznavanje alata ne znači da ste završili ukupan posao, ali je svakako u pitanju dobar način da sebi olakšate rad. Svaki put kada morate da se prisećate kako da vaš editor ili verzija za kontrolu sistema uradi ono što želite, to vas „izbacuje“ iz procesa mišljenja. Ovi „mikro" prekidi su mali, ali se brzo nagomilavaju i mogu vas sve više ometati. Programeri koji poznaju i znaju kako da koriste razne alate, mogu da budu i do nekoliko puta produktivniji od onih koji o tome znaju malo ili ništa.

Upravljanje sopstvenim vremenom

Ako želite da pišete kod – pišite kod. Ako želite da testirate kod, testirajte ga. Ako želite da saznate nešto o novim algoritmima... Proces je jasan. Nemojte da pokušavate da radite sve tri stvari odjednom. Ne prekidajte sami sebe čitajući e-mailove, Twitter ili novi časopis. Pokušajte da se usredsredite na jednu stvar, a onda tome posvetite određeno vreme pre nego što počnete da radite nešto drugo.

Odredite prioritete

Darsi tvrdi da je ovo mesto na kom ljudi najčešće greše. Svaki problem ima mnogo aspekata. Često će rešavanje jednog dela problema učiniti lakšim rešavanje drugih delova i drugih problema. Zato je važno da napravite raspored i odredite šta je zaista važno. Nažalost, ne postoji neki „gotov recept“ po kom se to radi. Ali kada jednom steknete više iskustva u domenu rešavanja problema, biće vam lakše i da odredite hijerarhiju koja će vas voditi pri svakom novom prevazilaženju problema.

Iskoristite sve

Naučite da ponovo iskoristite ideje i kodove. Svaki put kad pokušate da rešite novi problem na osnovu iskustva koje već imate, možete uštedeti vreme. Tako je i sa vašim kodom i softverom. Kod koji ste već pisali može vam poslužiti kao model za neki novi. Ne brinite ako to rešenje nije apsolutno savršeno za tekući problem. Kasnije možete da radite na promenama, ako su zaista potrebne.

Mnoge od navedenih „sitnica“ zapravo mnogo utiču na efikasnost u radu. A to je najčešće jedna od stvari koja pravi veliku razliku između programera. Sve ove veštine poboljšavaju se vežbom i praksom, te je zato važno da tokom obrazovanja, ne radite samo na usvajanju teorijskih znanja već i na praktičnim projektima. Tako ćete moći mnogo lakše i brže da se snalazite na svakom sledećem projektu i na budućem poslu. Projektno orijentisano obrazovanje možete pronaći na ITAcademy u Beogradu.