Ideje su nam potrebne svakodnevno, kad god se suočavamo sa određenom krizom za koju tražimo rešenje ili kad želimo da iskažemo kreativnost u pristupu nekom zadatku. Međutim, nekada je zaista teško setiti se nečeg novog što može da bude rešenje za postavljeni zadatak i da ostvari cilj koji imamo pred sobom.

Upravo tome služi oluja mozgova, brejnstorming. To je tehnika koja aktivira kreativnost među članovima grupe, čime se svi članovi podstiču da zajedničkim naporima dođu do određene ideje ili rešenja. Postoje različiti sistemi za sprovođenje brejnstoriminga, ali ono što je osnovno za svaki pristup jeste – da se nasumice razmenjuju ideje na koje je svako od članova grupe došao, kako bi se sastavila lista ideja i kako bi se potom sve te ideje analizirale u potrazi za najproduktivnijim rešenjem.

Odakle potiče brejnstorming?

Sam koncept rodio se u sferi oglašavanja, kada su kreativni direktori pokušavali da pronađu nove načine za reklamiranje proizvoda i upoznavanje javnosti sa njihovim karakteristikama. U marketinškim agencijama svakodnevno se pribegava različitim tehnikama oluje mozgova, u većim ili manjim grupama, a postoje brojni načini na koje se to radi. Mi ćemo vam navesti nekoliko načina za sprovođenje, kao i principe kojima bi se trebalo voditi kako biste tokom ovih kreativnih sastanaka zaista i došli do rešenja.

Bez osuđivanja

Dajte svakome jednaku šansu da iskaže svoje mišljenje i predstavi ideju koju ima. Ukoliko se odmah upustite u proces eliminacije i osuđivanja zamisli drugih, nikada nećete postići željeni rezultat brejnstorminga. Čak i ukoliko vam se učini da konkretan predlog ne daje pravi odgovor na zadati problem, nikada ne možete znati da li se nešto krije iza njega – možda je to zapravo varnica koja će otvoriti potpuno novu zamisao i koncept koji bi dalje mogao da se razvija i preraste u sveobuhvatnu kampanju. Bilo da smišljate marketinšku ideju ili rešenje problema u kome ste se našli, svaki predlog je dobrodošao, pa samim tim, nemojte ih odbacivati.

Iz ovog principa proizlazi i pravilo da je u samom početku sastanka važniji kvantitet nego kvalitet. Što se više predloga nađe na stolu to je bolje i produktivnije za projekat. Na kraju procesa ćete svakako morati da izaberete favorite, a daleko lakše će vam biti ako neke od ideja uspete da spojite, odnosno da ih iskoristite i iznedrite novi koncept koji će ih obuhvatiti.

Oslobodite se

Mnogi ljudi osećaju stid kada treba da istupe i iznesu svoju ideju. Zaboravite na to. U timu ste svi u istom sosu, pa samim tim snosite jednaku odgovornost. Vaša ideja neće biti ništa lošija ni bolja od tuđe, jer je procena vrlo subjektivna. Ne razmišljajte o reakcijama, jer smo već naučili da nijednu ideju ne smemo osuditi, zato što može doneti mnogo veću korist u kasnijem radu.

Štagod da vam se mota po glavi, čak i ako ne možete da uobličite misao, recite naglas, pa će možda neko otkriti način kako se ona dalje može iskoristiti. Što više članova tima uspe da dosegne ovu fazu, kada im zaista nije stalo do toga šta drugi misle, to su veće šanse da ćete zajedno doći do dobrog rešenja i odgovora na zadatak.

Igrajte se

Pre samog početka brejnstorminga započnite neku intelektualnu igricu. Dobar primer je kolektivno pričanje priče. Evo kako vežba izgleda u praksi: Počnite sa uvodnom rečenicom, kao što je: „Mila je izašla iz svog stana, spremna za novi dan.” Potom bi neko mogao da nastavi i kaže: “...Ali nikako nije mogla da se pripremi za iznenađenja koja je dan nosio…” Na ovaj način podstičete kolektivnu kreativnost i razbuđujete duh članova tima. Na kraju ćete imati zanimljivu i verovatno ludu priču, isprepletanih stilova, ali će u njoj svako moći da prepozna svoj pečat. Na taj način, zagrevajući vijuge, spremićete se za kompleksniji zadatak koji je pred vama.

Nadograđujte ideje

U nekoj od kasnijih faza sastanka pokušajte da oprobate svaku ideju i da je primenite u praksi. Razmislite kakve bi posledice mogla imati i kakve efekte. Upustite se u segment procenjivanja predloga, ali se trudite da posmatrate sve jednako i objektivno, dajući im priliku da sami sebe opravdaju. Ako smišljate kampanju, razmislite kako bi vaša ideja mogla da se primeni u novinskom oglasu, kako na TV-u, a kako na društvenim mrežama. Sa druge strane, ako rešavate neki problem, istražite i analizirajte sve moguće scenarije koji bi usledili nakon realizacije ideje.

Jedan od najlepših delova posla može biti upravo oluja mozgova, ali u slučaju da ovoj tehnici svi pristupaju podjednako rasterećeno i raspoloženo da reše zadatak koji je pred njima. Ova tehnika se najčešće upotrebljava u marketingu, pa ako vam se dopada kako to zvuči, razmislite o karijeri u ovoj branši. Upišite marketing menadžment na BusinessAcademy i savladajte sve tehnike ovog dinamičnog posla koje će vam biti potrebne za dalji rad.