Ako želite da se bavite marketingom ili odnosima s javnošću, prvo na čemu morate poraditi jeste utisak koji i sami ostavljate. To je ono što će vas preporučiti i što će vaše potencijalne klijente ubediti u to da znate šta radite.

Zato, vežbajte ispred ogledala, razgovarajte s prijateljima, upoznajte se s novim ljudima, samo tako ćete znati da li ste na pravom putu.

Možda i najvažniji od svega jeste način na koji izgovarate reči. Mnogi tvrde da je nekada to što ste izgovorili manje važno od načina na koji ste to učinili.

Mi smatramo da u tome ima istine, pa smo zato pokušali da analiziramo razgovore intelektualaca, teme o kojima razgovaraju, reči koje koriste i ono što izbegavaju. Iz svega toga, izvukli smo neke fraze koje od njih nikada nećete čuti, pa pokušajte i vi da ih eliminišete iz upotrebe.

„Izgledaš umorno”

Imajući u vidu to koliko radimo i kako nam prolaze radni dani, možemo jednostavno zaključiti da svi izgledamo umorno. Međutim, to između redova može da prenese poruku da osoba kojoj ste se obratili izgleda neprivlačno, neuredno i loše.

Ako ste zaista zabrinuti, jednostavno pitajte ‘da li je sve u redu?’ i izbegnite neprijatnost. Ukoliko vaš sagovornik želi s vama da podeli svoj problem, onda ćete možda moći i da mu pomognete. S druge strane, ako kaže da problem ne postoji, biće vam drago što niste pokazali nepristojnost.

„Kao što sam već rekao…”

Ova fraza može imati višestruko loše značenje. Ukoliko razgovarate s nekim i ta osoba postavi pitanje na koje ste već dali odgovor, a ovako započnete rečenicu, ostavićete utisak nadobudnog i arogantnog sagovornika.

Svi ponekad zaboravimo šta smo čuli, pa zato neka vam ne bude teško da ponovite to o čemu ste govorili. Takođe, ako vi vodite razgovor i imate potrebu da iznova ponavljate iste izjave, to znači da nemate ništa novo da kažete. Razmislite ponovo o tome, preformulišite misao i pokušajte da budete razumljiviji nego prethodni put.

„Ja bar nisam učinio…”

Svi pravimo greške i svet se neće urušiti ako ih nekada i priznamo. Naravno da nam sujeta često ne dozvoljava da se izvinimo ili priznamo svoje greške. Ali ako zaista želite da postignete uspeh i da ostavite utisak samosvesne i zrele osobe, morate se uzdići iznad te situacije.

Ukoliko umesto toga počnete da ističete greške svog sagovornika, budite sigurni da ćete samo potonuti dublje i naći se u gorem problemu. Ako se opredelite za prebacivanja kao što su: „Ja bar nisam ostavio nedovršen projekat”, ili „Ja bar nisam pogrešio u računanju”, implicirajući da je osoba s kojom razgovarate to uradila, samo ćete ostaviti utisak lošeg kolege, koji ćete teško moći da ispravite.

„Srećno”

Ukoliko nekome poželite sreću, neće se ništa loše desiti. Međutim, postoji i jednostavniji način da nekome pružite podršku. Na primer, možete reći: „Siguran sam da ćeš ih pobediti”, ili „Znam da ti to možeš”.

Tako formulisana fraza će vašem prijatelju, odnosno kolegi uliti dodatno samopouzdanje, što će mu sigurno biti značajnije od oslanjanja na sreću.

Sada pokušajte da analizirate razgovore koje ste vodili i da pronađete sve negativne fraze koje smo naveli i još neke koje su možda doprinele tome da ostavite pogrešan utisak. Ubuduće se potrudite da izbacite takve izraze iz upotrebe i da vaše retoričke sposobnosti budu sve bolje i podsticajnije.

Kada pobedite taj „problem”, upišite odnose s javnošću i naučite sve tehničke strane ovog posla koje će vam biti potrebne za njegovo kvalitetno obavljanje.