Pitanje koje je opsedalo čovečanstvo od pojave prve mašine je i danas ostalo isto: da li će ljudski rad s vremenom postati bespotreban? U IT sektoru, više nego u bilo kojoj drugoj grani privrede, sa svakom novom tehnološkom inovacijom ovo pitanje dobija sve više smisla.

U članku objavljenom 2022. godine na stranici Nature se navode najnoviji primeri za takve sumnje. ChatGPT i AlphaCode su kompjuterski sistemi veštačke inteligencije (AI) koji se, navodno, mogu ravnopravno takmičiti sa ljudima u rešavanju problema vezanih za kodiranje i programiranje. Ova oruđa su se nedavno pojavila na tržištu – AlphaCode u februaru a ChatGPT u novembru 2022. godine i sposobna su za rešavanje jednostavnijih zadataka, kao i za stvaranje kodova.

Funkcija koda u programiranju se, u prenesenom značenju, može uporediti sa mislima ili rečenicama u romanu. Ukoliko se misli, situacije pravilno slože, rezultat je roman, a ako se kodovi pravilno rasporede, rezultat je program ili aplikacija. Oba navedena oruđa su tako dizajnirana da mogu da uče i primenjuju svoja stečena znanja, što deluje kao AI iz nekog naučnofantastičnog filma. Imaju i istu digitalnu arhitekturu. No, za svaki od zadataka koji obavljaju ova oruđa moraju da prođu kroz svojevrsnu obuku. ChatGPT je manjim delom dizajniran za direktnu komunikaciju, a AlphaCode za kodiranje.

pexelspaveldanilyuk8438918.jpg
Tim Edukacija 

Funkcija koda u programiranju se, u prenesenom značenju, može uporediti sa mislima ili rečenicama u romanu. Ukoliko se misli, situacije pravilno slože, rezultat je roman, a ako se kodovi pravilno rasporede, rezultat je program ili aplikacija. Oba navedena oruđa su tako dizajnirana da mogu da uče i primenjuju svoja stečena znanja, što deluje kao AI iz nekog naučnofantastičnog filma. Imaju i istu digitalnu arhitekturu. No, za svaki od zadataka koji obavljaju ova oruđa moraju da prođu kroz svojevrsnu obuku. ChatGPT je manjim delom dizajniran za direktnu komunikaciju, a AlphaCode za kodiranje.

Kako stvari stoje trenutno, informatički obrazovani stručnjaci nemaju razloga za brigu. Ono što im predstoji jeste da, kao što su i do sada radili, sistematično proširuju svoja znanja, samoobrazuju se i, naravno, upoznaju se sa novim tehnologijama koje će im posao učiniti funkcionalnijim i ostavljati više slobodnog vremena.

Sveprisutni strah od tehnike nije novina, postojao je još od početka 19. veka, kad je ludistički pokret uništavao parne mašine u Engleskoj. Moderni ljudi su u velikoj meri prevazišli iracionalni strah od onoga što je, u suštini, stvorila ljudska ruka, a progres, naročito u slučaju IT sektora, je očigledan.

Tim Edukacija