Prema brojnim istraživanjima, Finska već godinama važi za „najsrećniju zemlju”. To znači da u njoj žive zadovoljni, ispunjeni i srećni ljudi, ljudi koji podržavaju svoje društvo i njegove institucije i koji u njima nalaze potrebnu podršku. Jedna od tih institucija je i osnovna škola. Naime, prema rezultatima najnovijih istraživanja, u finskim školama učenici su srećniji od svojih vršnjaka sa bilo koje druge tačke sveta.

Da li možemo nešto da naučimo od ove daleke zemlje i u kolikoj meri se Srbija vodi primerom Finske, predstavljamo vam u narednim redovima.

Finski edukativni sistem nedavno je pretrpeo krupne izmene, čime je reformisan iz temelja. Ove promene, ma koliko radikalno izgledale, dovele su do toga da danas njihovi učenici ne samo da su najsrećniji nego i po znanju i rezultatima prednjače u odnosu na SAD i Veliku Britaniju. Podjednako srećni su i nastavnici, koji kao jednu od prednosti izdvajaju dobro izbalansirane radne obaveze i privatan život. A kako je to sve Finska postigla? Hajde da detaljno sagledamo te promene.

  • Finski učenici imaju manje časova u toku nedelje u poređenju sa ostalim razvijenim zemljama. Ipak, i pored manjeg broja radnih sati, rezultati koje postižu su značajni i . Nastava u ovoj severnoj zemlji počinje između 8 i 9 sati ujutru, a svi časovi se završavaju pre 14 časova.
  • Pauza je veoma važna u toku radnog dana, tako da na svakih 45 minuta časa mali Finci imaju 15 minuta odmora i igre.
kurir-foto-br.-3.jpg
Tim Edukacija 

  • U Finskoj deca postaju đaci relativno kasnije u odnosu na svu ostalu decu. Stanovnici ove zemlje veruju da prerano uključivanje deteta u obrazovni sistem nema naučno dokazane prednosti, te tako ovde deca u školu polaze tek kada napune sedam godina. Kao razlog za to navodi se činjenica da deci treba dati vremena da se mentalno razviju i spreme za sve školske izazove.
  • Radije nego da krenu u školu, pre sedme godine mali Finci idu u dnevne boravke ili neku vrstu predškolskih ustanova, gde budući đaci uče kroz zabavu i kreativnu igru. Ovde takođe imaju i priliku da se naviknu na nove obaveze i pripreme za buduće školovanje.
  • Obavezno školovanje traje ukupno 11 godina, što znači da učenici mogu da napuste obrazovanje već sa 18 godina. Svako dalje školovanje nakon toga je opciono.
  • Prvih šest godina u školi ne postoje ocene.
  • Pored toga što se učenici ne ocenjuju, ne postoje ni ocene za škole. Ovo znači da nema bolje ili loše rangiranih škola, kvalitetnijeg ili manje kvalitetnog obrazovanja. U Finskoj se neguje saradnja među školama i podjednak kvalitet školovanja, bez obzira na to u kom gradu se ustanove nalaze, kom regionu pripadaju ili ko u njima predaje.
  • Prepustiti sve gorenavedeno nastavnicima ne predstavlja problem kada znate da u školama rade neki od najkvalifikovanijih predavača na svetu. Ovakav standard postavio je sistem po kome su zahtevi za ovu poziciju veoma visoki. Tome u prilog govori i činjenica da tek 10% prijavljenih potencijalnih nastavnika predstavlja adekvatne kandidate, a svako od njih završio je i master studije. U Finskoj je zvanje nastavnika izjednačeno sa zvanjem doktora ili advokata, budući da jedna od najvažnijih stvari u društvu treba da nam bude to ko nam decu vaspitava i uči.
  • Školski obroci su besplatni u svim školama. Još od 1943. godine svakoga dana učenici dobijaju topao obrok za svih devet godina školovanja.
  • Finska veruje da je svako dete posebno i da svako od učenika ima različite potrebe, pa tako u toku školovanja svi đaci imaju personalizovanu podršku.
  • Finska deca imaju manje domaćih zadataka od sve ostale dece na planeti. Umesto toga, podstiče se praksa da sve što treba bude završeno u školi, a da slobodno vreme bude upravo to – vreme za slobodne aktivnosti.
  • Učenici u Finskoj uče više jezika. Finski, naravno, uče od prvog dana škole. Kada napune devet godina, škole im uvode drugi jezik, koji je obično engleski. Zatim oko 11. godine počinju da uče švedski, a već do 13. godine uče i četvrti jezik.

    • Ovo su samo neki od poteza koje je Finska napravila pri reformi školstva, a koji su doveli do izvrsnih rezultata, o kojima najbolje govore brojke.

    Čak 93% učenika u Finskoj završi srednju školu, a 66% njih se nakon srednje škole opredeli za dalju edukaciju.

    Ako tome dodamo još jedan od podataka koji kaže da je „odliv mozgova” praktično nepoznat u ovoj dalekoj zemlji, možemo samo da se radujemo činjenici da se i pojedine škole u Srbiji sve više trude da usvoje gorenavedene prakse, te tako unaprede svoj model obrazovanja.

    Tim Edukacija