Debaging je veoma važan segment u procesu programiranja, čiji cilj je da locira, analizira i ispravlja greške u kodu, uglavnom identifikovane od QA tima. Za debaging su potrebni strpljenje, analitičko razmišljanje i temeljno poznavanje kodova. Bez obzira na nivo iskustva programera, debaging je neizbežan korak u procesu razvoja softvera, jer svaki program, koliko god pažljivo bio napisan, može imati greške.


U ovom tekstu predstavljamo 5 osnovnih smernica za uspeh u debagingu.


1. Razumevanje problema: Ključni korak u debagingu


Prvi i najvažniji korak u debagingu jeste potpuno razumevanje problema. To podrazumeva analiziranje grešaka i traganje za uzrokom problema.


● Pregled poruka o greškama: Poruke o greškama (error messages) neretko sadrže dragocene informacije i zato debageri treba da nauče kako da ih dešifruju. Na primer, Python često prikazuje samo liniju koda u kojoj se greška pojavila, dok neki drugi jezici, poput Jave, daju detaljan stack trace, koji pomaže da se identifikuje problem.


● Čitanje dokumentacije: Ako ste novi u svetu debaginga, nikada ne potcenjujte vrednost dokumentacije. Na primer, dokumentacija za React ili Python obično nudi rešenja za najčešće greške, objašnjavajući specifične funkcije ili metode.


● Korišćenje pretraživača: Pretraživači su nezaobilazan alat. Ako ukucate tačnu poruku o grešci, velika je šansa da ćete na Stack Overflowu pronaći identičan problem koji je već rešen.


2. Reprodukovanje greške


Ova tehnika podrazumeva ponovno izazivanje iste greške u programu kako bi se tačno uočilo kada i zašto se greška pojavljuje. Bez uspešnog reprodukovanja greške, rešavanje problema može biti otežano, jer se ne može tačno utvrditi uzrok.


● Postavljanje kontrolisanog okruženja: Da bi se greška uspešno reprodukovala, važno je raditi u kontrolisanom okruženju. Ukoliko problem uključuje bazu podataka, potrebno je simulirati iste uslove pod kojima je greška nastala, tako što će se koristiti identični podaci i sledeti isti koraci koji su prethodili grešci. Na taj način se dobija precizniji uvid u problem.
● Primer: U slučaju web aplikacije koja prijavljuje grešku kada korisnik unese lične podatke, zadatak bi bio da debager ponovo unese iste podatke i prati koje tačno akcije izazivaju grešku. Greška se može pojaviti samo kada korisnik unese specifične karaktere u polje za unos lozinke. Tako je moguće identifikovati da li je problem u vezi sa validacijom unosa ili drugim delom koda.


3. Korišćenje alata za debaging


Alati za debaging omogućavaju temeljniju analizu koda i ponašanja aplikacije u realnom vremenu.


● Breakpoints i step through funkcije: Ovi alati omogućavaju pauziranje programa na određenom delu koda i daju uvid o promenljivim vrednostima u tom trenutku, što omogućava lakše uočavanje grešaka.
● Napredniji alati: Pored osnovnih alata koji dolaze uz programske editore kao što su Visual Studio Code ili PyCharm, postoje i specijalizovani alati poput Chrome DevToolsa za web aplikacije ili GDB-a za C i C++ jezike. Ovi alati ti pružaju detaljniji pregled izvršenja programa i vrednosti promenljivih tokom rada aplikacije, što olakšava pronalaženje grešaka.


4. Analiziranje koda korak po korak


Kod kompleksnijih operacija iskusni debageri praktikuju da kodove podele na manje delove i rešavaju ih jedan po jedan.


● Korišćenje print funkcija ili logovanja: Ova jednostavna tehnika takođe pomaže u praćenju promenljivih vrednosti tokom izvršavanja programa. Moguće je dodati print funkcije u ključne delove koda ili koristiti alate za logovanje, kao što je Log4j u Javi, da bi se dobio pregled toga šta se dešava u različitim fazama izvršenja.
● Primer: U Pythonu, alat pod nazivom pdb (Python Debugger) omogućava da zaustavite program na bilo kojoj liniji i proverite vrednosti svih promenljivih u tom trenutku.

Tim Edukacija
Tim Edukacija 


5. Praćenje procesa: Komentarisanje i beleženje napretka


Rad na otklanjanju grešaka je kompleksan i postoji mogućnost da se debager izgubi u svim promenama u kodu. Zato je ručno beleženje napretka proverena taktika.
● Komentarisanje koda: Svaki put kada napravite izmenu u kodu, ostavite kratak komentar kako biste se kasnije setili zašto je promena bila neophodna.
● Primer: Komentar tipa # Proveri promenljivu null pre izvršenja može vam pomoći da kasnije brže shvatite šta ste već testirali. To vam štedi vreme i sprečava ponavljanje istih koraka.


6. Korišćenje pomoći zajednice


Zajednice kao što je Stack Overflow od neprocenjive su vrednosti. Ako naiđete na grešku koju ne možete da rešite sami, velika je šansa da je neko već imao sličan problem.


● Networking i učenje od drugih: Pridružite se lokalnim ili online programerskim grupama. U mnogim slučajevima, diskusije sa drugim programerima mogu vam otvoriti nove perspektive i otkriti rešenja za koja niste znali.
● Primer: Učešće u open-source projektima je fantastičan način da unapredite svoje debaging veštine, jer ćete raditi na stvarnim problemima u složenim kodovima.


Debaging sve traženija profesija


Debaging nije samo tehnička veština; svaki stručnjak unosi svoju kreativnost u ovu oblast i razvija vlastite metode, a svaki novi naučeni alat i tehnika čine programera boljim i privlačnijim za poslodavce. Međutim, da bi kreativnost došla do izražaja, potrebno je dobro poznavanje programskih jezika kao što su Python, Java i JavaScript.


Sva ova IT znanja mogu se izučavati na ITAcademy, školi koja je lider neformalnog IT obrazovanja u regionu. Takođe, u ovoj školi budući programeri mogu steći renomirane sertifikate, koji mogu biti dobra odskočna daska za svetske IT karijere.
Šta je trenutno aktuelno na ITAcademy, možete pogledati ovde.

Tim Edukacija