Sjedinjene Države trebalo bi da priznaju svoju ulogu u snižavanju cene nafte, koja je na najnižem nivou u poslednje četiri godine, poručio minister energetike UAE Suhail bin Mohamed el Mazrui

Kartelov odgovor na američku proizvodnju (nafte) iz škriljaca predstavlja veliku izmenu u tradicionalnom pristupu tržištu. Ministar energetike jedne od vodećih zemalja-proizvođača, članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), dao je neuobičajeno viđenje rezonovanja uticajnih zemalja Persijskog zaliva uoči 166. samita OPEK u Beču prošle nedelje.

„OPEK nije jedini proizvođač nafte. Ponuda je prevelika, ali to nije problem OPEK“, rekao je ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhail bin Mohamed el Mazrui. Sjedinjene Države bi trebalo da priznaju svoju ulogu u snižavanju cene nafte, koja je na najnižem nivou u poslednje četiri godine, rekao je Mazrui.

Cena „brent“ nafte pala je za 40 procenata od sredine juna i kreće se oko 72 dolara po barelu.
„Američka proizvodnja nafte iz škriljaca u početku je bila skromna, ali do danas je ova industrija prerasla u jednog od najvećih snabdevača na svetskom tržištu“, rekao je on, ističući da „novajlije moraju da sarađuju sa startnim igračima“.

Neumorna eksploatacija američkih polja uljnih škriljaca i ponuda OPEK koja premašuje očekivanu količinu poklopile su se sa slabijom potražnjom iz Evrope i Azije, što je dovelo do pojave viška. Bilo pritiskom na ekonomski slabije članice OPEK ili ubeđivanjem, naročito zato što mnoge zemlje nisu bile spremne da same naprave smanjenja, zalivski blok predvođen Saudijskom Arabijom odlučio je u četvrtak 27. novembra da će dnevna proizvodnja ostati na nivou od 30 miliona barela, tvrde analitičari. To je najmanje milion barela po danu više nego što su zemlje izvoznice prognozirale za prvu polovinu 2015. godine.

dijezani-alison-madueke.jpg
Foto: Profimedia


Ovaj potez predstavlja digresiju značajniju od uobičajene OPEK politike smanjenja ponude u cilju stabilizacije cena. Za vreme finansijske krize 2008-2009. kartel je znatno smanjio proizvodnju ne bi li sprečio dalji sunovrat cena. Ovom prilikom suzdržao se od takvih poteza, stavivši pritisak na američku proizvodnju iz škriljaca i druge skupe načine proizvodnje iz kanadskog naftnog peska, sa Arktika i brazilskih i meksičkih podvodnih nalazišta.

„Imamo novog igrača na tržištu“, rekao je Mazrui uoči sastanka. „Ovo je istorijski trenutak za nas (OPEK). Istorijski trenutak je (takođe) bio 2008. godine, ali stvari su se promenile od tada“.
Majk Vitner, naftni analitičar banke Sosijete ženeral, izjavio je da ovaj potez pokazuje da kartel predvođen Saudijskom Arabijom više neće biti mehanizam koji balansira tržište sa stanovišta ponude. „Oni su se odrekli te uloge. Umesto toga, samo tržište, drugim rečima cene, biće mehanizam koji vraća ravnotežu. Ne možemo dovoljno naglasiti koliko je ova promena dramatična i od suštinskog značaja za naftno tržište.“

neki-skup.jpg
Foto: Profimedia


Proizvođači iz Persijskog zaliva čiji su troškovi proizvodnje niži, uključujući Saudijsku Arabiju - lidera i najvećeg proizvođača OPEK, Kuvajt, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate, radije bi pregrmeli period nižih cena ne bi li na duže staze očuvali poziciju na tržištu.

Saudijski ministar za naftu Ali el Naimi na najjasniji način se osvrnuo na ovu strategiju. Uoči sastanka je izjavio da očekuje da će se tržište nafte stabilizovati samo od sebe pre ili kasnije. Kuvajtski ministar za naftu Ali Saleh el Omair izjavio je da će tržište nafte opstati ma kolika bila njena cena - 60, 80 ili 100 dolara po barelu.

Njihov pristup je dijametralno suprotan onom koji imaju zemlje poput Venecuele i Irana, kojima su potrebne više cene nafte da bi uravnotežile svoj budžet i pojačale kratkoročne fiskalne pozicije. Iako su žarko želele da kartel zauzda pad cena i bile posvećene diplomatskim aktivnostima koje su za cilj imale smanjenje proizvodnje, taj angažman nije dao željene rezultate.

Da je donesena odluka o smanjenju proizvodnje, verovatno bi usledio niz drugih rezova, jer bi američka proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca nastavila da raste, dok bi potražnja i dalje bila slaba, rekao je Vitner. Prema njegovim rečima, veliko smanjenje od milion do milion i po barela po danu povećalo bi cenu „brent“ nafte ponovo na 90 dolara po barelu. „Dobili bi bitku privremenom stabilizacijom cena, po našoj proceni na period od dve godine. Međutim, naposletku bi sasvim sigurno izgubili rat“.


Još uvek nije sasvim jasno koliko će ova strategija biti delotvorna. Pojedini upućeni tvrde da bi cene mogle previše pasti, s obzirom na to da su granice rentabilnosti za mnoga polja škriljaca znatno niže od trenutnih, a to bi nanelo nenadoknadivu štetu mnogim članicama OPEK. Drugi, pak, tvrde da bi ova odluka mogla dovesti do velike nestabilnosti tržišta i povećanja ukoliko bi niže cene previše smanjile investicije i proizvodnju.

Džejmi Vebster, naftni analitičar „IHS Enerdžija“, tvrdi da je taktika Saudijske Arabije eksperimentalna. „Najnovija odluka OPEK nije kraj priče. To je uvertira za naknadne konsultacije i sastanke u pokušaju da se pomiri s novom realnošću na tržištu“.
Iranski ministar za naftu Bidžan Zaganeh izjavio je za Argus mediju, list koji se bavi temama iz oblasti energetike, da većina zemalja članica OPEK veruje da će proizvodnja koja povlači veće troškove u znatnoj meri biti ugrožena do sledećeg sastanka kartela za šest meseci. Upitan da li se slaže, odgovorio je: „Ne, ne slažem se, to je veoma rizično pitanje. Biće potrebne godine, ne meseci, da se znatno smanji proizvodnja nafte iz škriljaca“, rekao je Zaganeh.

Bilo je potrebno mnogo vaganja da bi se donela odluka, rekao je nigerijska ministarka za naftu Dijezani Alison Madueke, dodavši da će biti potrebno neko vreme da bi se videlo da li strategija funkcioniše. „Šta god se dogodi na srednji rok, moraćemo zajednički da snosimo odgovornost“.

Anjli Raval

Retrospektiva
KAKO JE SVET DOŽIVEO PAD CENA NAFTE

- Kupci nafte su od juna ove godine već uštedeli oko 400 milijardi dolara
- Sniženje cene barela za svakih 10 dolara dodaje 0,13-0,18 odsto globalnom BDP zemalja kupaca
- Rusija nije članica OPEC, ali je drugi najveći proizvođač nafte na svetu, i pad cena nafte znači gubitak i do 100 milijardi dolara za njihov budžet
- U Nemačkoj bi preduzeća i privatna domaćinstva u idućoj godini zbog pada cena nafte mogla da uštede 35 milijardi evra
- Cena barela od juna do danas pala je za oko 30 odsto, ali je OPEK nivo dnevne proizvodnje nafte zadržao na 30 miliona barela
- Prognoze su da će do proleća 2015. godine nafta pasti na 50 dolara ili će, ukoliko se smanji proizvodnja na taj način, ići opet na 100 dolara, koliko je (manje-više) koštala u poslednje četiri godine.