Škriljci drastično podigli američke rezerve sirove nafte

Rezerve nafte Sjedinjenih Američkih Država (SAD) popele su se na najveći nivo od 1975. godine, pokazuju zvanični podaci, što je najnoviji znak da „škriljna revolucija“ menja izglede za energetsko snabdevanje ove zemlje u budućnosti.

Dokazane rezerve - količina nafte koja se može eksploatisati postojećom tehnologijom po trenutnim cenama - bile su u padu u Americi od 2009, kada su kompanije počele da eksperimentišu sa proizvodnjom nafte iz uljnih škriljaca koji se nalaze u formaciji Baken u Severnoj Dakoti.

Rastuće rezerve su signal da SAD mogu na duži rok održati ovaj nivo proizvodnje, koja se povećala oko 80 procenata od 2008, iako se očekuje da će nedavni pad cena nafte dovesti do smanjenja aktivnosti i usporavanja rasta proizvodnje u mesecima koji dolaze.

Cena sirove nafte je pala 40 procenata od juna zbog rastuće proizvodnje u SAD i manje potražnje za naftom širom sveta. Cena nafte „brent“, međunarodnog repera, pala je 18 procenata samo prošlog meseca, budući da je OPEK, kartel proizvođača, odlučio da ne smanjuje obim proizvodnje. Barel nafte „brent“ u petak je prodavan za nešto manje od 70 dolara.

Prošle godine kompanije u SAD proizvele su oko 2,7 milijardi barela iz svojih rezervi i otkrile dodatnih 5,5 milijardi barela, prema Administraciji za energetske informacije Vlade SAD.

Kao rezultat toga SAD su dočekale kraj 2013. sa dokazanim rezervama nafte od oko 36,5 milijardi barela, što je porast od 9,3 procenta za godinu dana i jedan od najboljih rezultata zabeleženih od 19. veka.

Vrhunac je dostignut 1970. godine, kada je naftna industrija zabeležila dokazane rezerve od 39 milijardi barela sirove nafte. Danas, međutim, SAD su još uvek daleko iza Rusije i Kanade po količini (dokazanih) rezervi, kao i iza većine zemalja članica OPEK. Naftne rezerve Saudijske Arabije, najveće na svetu, dostigle su 266 milijardi barela krajem prošle godine, prema podacima Statističkog pregleda BP (BP Statistical Review).

Najveći doprinos američkim rezervama nafte dala su ležišta uljnih škriljaca Bakena sa 1,68 milijardi barela u 2013. godini i Igl Forda (Eagle Ford) u južnom Teksasu sa 805 miliona barela.

Nafta koja se izdvaja iz škriljaca formacije Baken jednaka je količinama koje bi se dobile iz džinovskog naftnog polja, većeg od bilo kog pojedinačnog polja otkrivenog prošle godine bilo gde u svetu.

Procene Administracije za energetske informacije zasnovane su na podacima o dokazanim rezervama koje naftne kompanije objavljuju u okviru planova za eksploataciju nafte u narednih pet godina.