S obzirom na pad cene vina „bordo“, šampanjac je očigledna alternativa, pored toskanskog iburgundskog vina, kaže Metju Tiping, menadžer kompanije „Beri braders“

Kad su cene kolekcionarskih vina iz Bordoa krenule da padaju pre tri godine, investitori su počeli da traže načine da učvrste svoj portfolio, a mnogi od njih odlučili su se upravo za šampanjac.

„S obzirom na pad cene vina ‚bordo‘, šampanjac je očigledna alternativa, pored toskanskog i burgundskog vina“, izjavio je Metju Tiping (Matthew Tipping), menadžer prodaje kolekcionarskih vina u „Beri braders“ (Berry Brothers), kompaniji koja trguje vinima.

Indeks Londonske internacionalne berze vina (Liv-ex Bordeaux 500) opao je za četiri procenta tokom protekle dve godine, dok je indeks „Šampanj 50“ (Champagne 50) skočio za sedam odsto. Iako prodaja svih kolekcionarskih vina ukazuje na to da je prošla godina obeležena trgovinskim poteškoćama, indeks „Liv-eks Bordo 500“ nastavio je da beleži pad, dok je indeks „Šampanj 50“ ostao stabilan.
Prema „Liv-eksu“, nedavno mirovanje na tržištu šampanjca predstavlja prilagođavanje nakon rastućeg trenda proteklih godina, uzrokovanog time što trgovci koriste šampanjac kako bi se zaštitili od oscilacije cena vina „bordo“.

Entoni Maksvel (Anthony Maxwell), jedan od direktora „Liv-eksa“, istakao je da obim proizvodnje i stabilna potrošnja šampanjca znače da nema uspona i padova u prodaji ove vrste vina. „To je sigurna opklada u vinskom investicionom portfoliju - cena šampanjca nikad neće naglo rasti i padati kao cena burgundaca“, rekao je Maksvel. „Prodaja šampanjca je stabilna. Kada se pojavi na tržištu, šampanjac se brzo otvara i troši. U kombinaciji s velikom potražnjom, njegova cena će nastaviti da raste.“

Ovako brza potrošnja odmah nakon pojave na tržištu znači da se zalihe brzo troše, čak i ako je početna proizvedena količina relativno velika, što dalje podiže cenu kako se smanjuje broj dostupnih boca.

„To je, u suštini, potrošna roba,“ kaže Maksvel. „Pušta se u prodaju kada je spreman za piće, i ljudi ga otvaraju, dok je ‚bordo‘ prošao kroz period velikog rasta cena na tržištu jer je kružio među kolekcionarima, koji ga nisu otvarali.“

Neki trgovci vinima kao što je Sebastijan Vulf (Sebastian Woolf), osnivač „Vulf Sanga“ (Woolf Sung), kompanije koja trguje ekskluzivnim vinima, vole da prate serije manjeg obima, kao što je vinoteka „Duc 1975“ (Deutz Vinotheque 1975).

„Oni su proizveli 200 magnum boca ovog šampanjca, koji se smatra najboljim ‚pino noar‘ šampanjcem na svetu“, izjavio je Vulf. „Ta magnum boca koštala je 400 funti, a sad vredi 5.000-6.000 funti. Pitanje je samo gde možete dobiti najbolju cenu.“

Filip Gitar (Philippe Guittard), kupac šampanjca na indeksu „Bordo“ (Bordeaux), smatra da bi trebalo uneti raznolikost u portfolio šampanjca i pratiti manje uzgajivače. „Oni imaju manju proizvodnju, njihova vina je teško naći i stoga su veoma popularna među kolekcionarima. Prave fantastičan šampanjac i biće sve teže pronaći ih.“

Metju Tiping je pak oprezniji, smatrajući da su manji proizvođači šampanjca i manje poznati na sekundarnom tržištu, što otežava prodaju. „Kad imate veliku proizvodnju, svaki restoran želi vaše vino u svojoj ponudi,“ dodaje on.

Rast cena šampanjca podstaknut je i pridavanjem značaja godini berbe. Prema Gitarevom mišljenju, mnogi prepoznaju da on ima dobar potencijal za odležavanje. „Mislim da mnogi nisu često u prilici da probaju šampanjac iz stare berbe jer se popije brzo nakon što se pusti u prodaju. Takva vina su neverovatno kvalitetna. Čak i 10-15 godina nakon puštanja u prodaju, njihov ukus je neverovatno svež, što nije slučaj s vinom iz drugih regiona.“
samapnjac-bordo.jpg
Profimedia 


Amie Tsang - Hongkong

Perspektiva Potražnja i cene ostaju na visokom nivou

Serena Satklif (Serena Sutcliffe), menadžer međunarodnog odeljenja za vina u aukcijskoj kući „Sotebis“ (Sotheby‘s), izjavila je: „Nekim ljudima šampanjac je opsesija. Oni su na aukcijama u potrazi za odličnim penušavcem koji je odležao određeno vreme. Najbolji šampanjac odlikuje punoća ukusa.“Strast za šampanjcem iz starijih berbi dovela je do manjka ponude. „Čak i ako se velika količina pojavi na tržištu, na kraju ne ostane mnogo,“ kaže Gitar. „Bilo koje vino proizvedeno između 1996. i 2002. godine je teško pronaći, a i veoma je poskupelo.“Iako to dovodi do stalnog porasta cena, naročito u poslednje četiri godine, cena šampanjca kad se pojavi na tržištu je relativno niska, što znači da predstavlja povoljnu investiciju za iskusne trgovce i dobru polaznu tačku za novajlije na berzi.„Kad uporedimo šampanjac sa vinima iz drugih najboljih vinskih regija, boca najboljeg šampanjca košta 300 funti, dok boca „bordoa“ vredi 1.000 funti,“ kaže Tiping. „Svako ko kupuje šampanjac s dugoročnim planom od osam-deset godina uveriće se u to da će potražnja verovatno ostati velika, što će držati cene na visokom nivou.“