Oporavak privrede uz veće poreze i zaduživanje

Pred Britanijom se nalaze godine povećanog javnog zaduživanja, sporijeg smanjenja javnog duga i viših poreza posle izbora sledećeg maja - koja god partija da dođe na vlast - uprkos stabilnom privrednom oporavku, rekli su ekonomisti u godišnjoj anketi „Fajnenšel tajmsa“ (Financial Times).

Oštar pad cena nafte će, uz povećanje ličnih dohodaka, nastaviti da leči rane koje je nanela velika recesija, veruje većina anketiranih ekonomista. Međutim, velika većina od njih 90, koliko ih je učestvovalo u istraživanju, smatra da se sledeća vlada verovatno neće pridržavati planova za ostvarivanje značajnih ušteda da bi se smanjio deficit, što je veliki udarac za ministra finansija Džordža Ozborna (George Osborne).

Posle godinu dana stabilnog rasta, kako je i najavljeno početkom 2014. godine, ekonomisti očekuju da će naredna godina biti slična, s „pristojnim“ oporavkom, koji će se nastaviti i pored blagog usporavanja rasta.

Dama Kejt Barker (Kate Barker), bivša članica Komiteta za monetarnu politiku Banke Engleske, izjavila je da će pad cena nafte uticati na povećanje potrošnje u prvoj polovini godine. Mnogi ekonomisti, međutim, smatraju da bi neizvesnost koja prati predstojeće izbore mogla da zaustavi privredni zamah.

Ser Hauard Dejvis (Howard Davies) razume nervozu među ekonomistima, koji smatraju da bi nemogućnost da se formira većinska vlada posle majskih izbora mogla da unazadi proces oporavka. „Nestabilna koalicija bi mogla da bude negativna. Veliki projekti bi bili neizvesni, a na tržištima bi se pojavile sumnje da vlada nije sposobna da donese neophodne teške odluke“, izjavio je on.

Većina anketiranih ekonomista kaže da bi snizila svoju prognozu rasta ako bi naredna vlada zatražila da se raspiše referendum o članstvu Britanije u EU.

Kakav god bio rezultat opštih izbora, većina ekonomista je uverena da se sledeća vlada neće pridržavati mera štednje koje je uveo sadašnji ministar finansija i da će verovatno umesto toga povećati zaduživanje i poreze pre kraja mandata sledećeg saziva parlamenta.

Takav potez bi značio da bi „nezaštićeni“ resori (svi osim zdravstva, školstva i međunarodne pomoći) izbegli smanjenje troškova, što bi, prema velikom broju ekonomista, bilo teško izvodljivo, a i nepoželjno.

Očekuje se da će mere štednje biti ublažene, a zaduživanje blago povećano, tako da bi se dug javnog sektora smanjivao nešto sporije nego što je predviđeno postojećim planovima. Nekoliko ekonomista je izrazilo bojazan da bi takav ishod - sličan planovima za smanjenje deficita koji je iznela Laburistička partija - mogao da podrije međunarodni kredibilitet nacije.

Katrin Milbroner (Kathrin Muehlbronner) iz agencije za kreditni rejting „Mudis“ (Moody‘s) izjavila je da, iako se političke partije razlikuju po brzini planiranog smanjenja deficita, „ono što je važno iz naše perspektive je to što sve glavne političke partije izražavaju svoju posvećenost daljoj fiskalnoj konsolidaciji“.

Nijedan od 85 ekonomista koji su izrazili svoj stav prema ovom pitanju ne misli da će Banka Engleske povećavati stope pre narednog leta, dok njih 25, među kojima i pet bivših članova Komiteta za monetarnu politiku, smatra da bi do povećanja stopa trebalo da dođe ranije.