Američka moneta zabeležila je rast u odnosu na 16 svetskih valuta, što je prvi put od vrhunca „tačka kom buma“ u 2000.

Dolar je ojačao u odnosu na sve druge glavne valute u 2014. godini, prvi put od početka stoleća, jer se ulagači okreću „zelenim novčanicama“ u iščekivanju rasta kamatnih stopa.

U godini za nama američka valuta zabeležila je rast u odnosu na evro, jen, funtu, južnokorejski von, brazilski real i još 11 svetskih valuta, što je prvi put od vrhunca „tačka kom buma“ (dotcom boom) u 2000. da su sve glavne valute, kako ih Blumberg (Bloomberg) rangira, oslabile u odnosu na dolar.

Očekivanja da će Savezne rezerve podići kamatne stope u 2015. sa istorijski niskog nivoa znatno su doprinela snazi dolara, dok centralne banke u drugim zemljama, uključujući i Evropsku centralnu banku i Banku Japana, nastavljaju da zagovaraju popuštanje (QE). Evro i jen su oslabili 12 procenata prema dolaru u 2014. godini.

Ulagači već neko vreme menjaju trend koji je postojao u proteklih nekoliko godina, kada su novac ulagali van SAD u potrazi za većim prinosom i prihodom na tržištima u razvoju jer su se očekivanja u pogledu kamatnih stopa promenila i američka ekonomija je ojačala - što je trend za koji analitičari predviđaju da će se nastaviti i u 2015. godini.

„Novac koji je odlazio u rizičnije hartije od vrednosti i valute sada se vraća kući“, kaže Kit Žaki (Kit Juckis), strateg zadužen za strane valute u Sosijete ženeral (Societe Generale). „Što više privrede gladne kapitala na tržištima u razvoju slabe i što SAD imaju bolje rezultate od drugih, to bi dolar mogao više da jača - sve dok i Savezne rezerve ne budu uvučene u ‚ratove valuta‘ i ne pokušaju da uspore ili zaustave taj trend.“

„Dolar je još uvek prilično sigurna trgovina“, rekao je Stiven Džen (Stephen Jen), čelnik u hedž fondu „Si-El-Džej makropartners“ (SLJ Macro Partners).

Indeks dolara, koji meri vrednost američke valute u odnosu na grupu glavnih tržišnih rivala, u utorak (30. decembra) dostigao je svoju najveću vrednost u poslednjih devet godina i prošle godine zabeležio rast od 13 procenata.

Pad globalne cene nafte takođe je doprineo snazi dolara jer su se nacije koje izvoze naftu suočile s padom vrednosti svojih valuta. Od glavnih valuta, norveška kruna se u 2014. najgore kotirala u odnosu na dolar, beležeći pad od 19 procenata.

S druge strane, valute zemalja koje uvoze naftu bolje su se držale. Snaga dolara u 2014. najmanje je pogodila južnokorejski von, koji je oslabio za samo četiri procenta. Singapurski dolar zabeležio je pad od pet procenata, a tajvanski dolar od šest procenata.

U odnosu na druge svetske valute, dolar je još više ojačao u 2014. godini. Ruska rublja oslabila je za 46 procenata jer su niže cene nafte i sankcije koje su uvedene toj zemlji usred krize u Ukrajini počele da uzimaju danak. Argentinski pezos pao je za 23 procenta, a kolumbijski pezos za 19 procenata.

Analitičari predviđaju dolaru još jednu uspešnu godinu, doduše, s nešto sporijim rastom nego u 2014, budući da u proseku 27 analitičara koje je Blumberg anketirao predviđa rast indeksa dolara od četiri procenta u 2015. godini.

Alice Ross