Proizvođači protiv zabrane hrane sa visokom koncentracijom šećera

Kompanije i ekonomisti koji se zalažu za ideju slobodnog tržišta nisu pozdravili predlog britanskog ministra zdravlja koji bi podrazumevao određivanje graničnih vrednosti masti, šećera i soli u hrani

„Postoje zdrave alternative. Imamo kornfleks, ukoliko hoćete „frostis“ bez šećera. U gotovo svakoj kategoriji hrane koju možete da zamislite postoje opcije sa niskim procentom kalorija, masti i šećera. Cilj ovoga nije da se izbor zdrave hrane olakša, kao što će vas političari navesti da mislite. Ovde je reč o tome da se izbor ukusne hrane učini nelegalnim“.

Ipak, Burnam tvrdi da mere koje proizvođači uvode na dobrovoljnoj bazi nisu dovoljne da bi se rešio problem gojaznosti u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji predstavlja veliki teret za Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS).

Sajmon Stivens (Simon Stevens), direktor NHS u Engleskoj, prošle godine je okarakterisao gojaznost kao porok, koji je u rangu sa pušenjem. Ona košta NHS 5,1 milijardu funti godišnje, dok se 40.000 smrtnih slučajeva pripisuje prekomernoj težini ili gojaznosti. Zdravstveni radnici su naročito zabrinuti zbog porasta gojaznosti kod dece. Trećina dece uzrasta od 11 godina ima višak kilograma ili pati od gojaznosti, pokazuju podaci vlade, koje je objavio Nacionalni forum za gojaznost (National Obesity Forum).

Proizvođači hrane i pića su često uspešno odolevali pritiscima političara širom sveta, koji su zagovarali uvođenje pravnih i regulatornih instrumenata kojima bi se poboljšao kvalitet ishrane. Kompanije su tvrdile da ne postoji loša hrana, već samo loši režimi ishrane.

Pre dve godine, vlada je insistirala na uvođenju „sistema semfora“ kojim bi se obeležavala hrana. Zelenom bi se označavala dobra hrana, a crvenom loša. Međutim, njegova primena je na kraju proglašena fakultativnom usled protivljenja kompanija poput švajcarskog „Nestlea“ (Nestle).

Udruženje koje okuplja proizvođače hrane i pića (Food and Drink Federation) izjavilo je da su Burnamovi predlozi neizvodljivi. Proizvođači tvrde da je procenat soli, šećera i masti u pojedinim prehrambenim proizvodima već smanjen u skladu sa dogovorom o odgovornosti, putem kojeg vlada i ovi proizvođači sarađuju u pogledu pitanja koja se tiču zdravlja. Na primer, „Britvik“ (Britvic) planira da prestane sa prodajom svojih sokova „frut šut“ (Fruit Shoot) sa visokom koncentracijom šećera u Ujedinjenom Kraljevstvu, čime će 2,2 milijarde kalorija biti uklonjeno sa tržišta napitaka za decu. „Mars“ (Mars) je smanjio veličinu svojih čokoladica, tako da one sada sadrže maksimum 250 kalorija.

Kada je Fajnenšel tajms pozvao „Mondelez“ (Mondelez), u čijem je vlasništvu čokolada „kedberi“ (Cadbury), kao i proizvođače „Kelogz“, „Pepsiko“ (PepsiCo), „Mars“ i „Ferero“, koji pravi čokolade „kinder“ namenjene deci, kao i proizvođača čipsa „Vokerz“, oni su ili preusmerili FT na Udruženje proizvođača hrane i pića, ili su rekli da nemaju slobodnog predstavnika za odnose sa javnošću.

Burnam smatra da fakultativne mere nisu pravedne u odnosu na odgovorne proizvođače. On tvrdi da su proizvođači hrane izrazili frustraciju time što ove mere, koje se uvode na dobrovoljnoj osnovi, zapravo znače da će kompanije koje „igraju po pravilima“ biti u nepovoljnijem položaju u pogledu prometa i konkurentnosti u odnosu na one koje ih ignorišu.

„Uvođenje ovih mera na dobrovoljnoj bazi je postalo veoma problematično za ovu industriju. Poruka koju smo čuli od njih (proizvođača) jeste da bi ista pravila za sve znatno pojednostavila situaciju jer bi svako znao na čemu je i sve bi bilo potpuno jasno“, rekao je on.

Međutim, on možda postavlja niske standarde, fokusirajući se na hranu namenjenu isključivo deci. Emitovanje reklama koje promovišu hranu sa mnogo šećera, a usmerene su na decu ispod 16 godina već je zabranjeno u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Scheherazade Daneshkhu
Sarah Neville