Analitičari tvrde da investitori i industrijski potrošači čekaju dalji pad cena pre nove kupovine. Podaci sa berze pokazuju da su se rezerve bakra uvećale za gotovo 6.000 tona

Cena bakra bila je pod pritiskom u prošli četvrtak jer su investitori i fizička lica nastavili da ignorišu ovaj industrijski metal, usled čega su se zalihe na Londonskoj berzi metala (LME) povećale.

Crveni metal nije uspeo da se povrati nakon intenzivne prodaje, koju su inicirali špekulanti u Kini i jedan londonski hedž fond, a šuška se da je to „Mur kepital“ (Moore Capital).

Iako je cena blago porasla sa najnižeg nivoa u poslednjih pet i po godina - od 5.353 dolara po toni, ona je i dalje daleko ispod 6.000 dolara po toni, što je nivo koji je bakar držao od oktobra 2009. godine. Cena ovog metala je u proteklih godinu dana zabeležila pad od 10 odsto.

Cena bakra za isporuku kroz tri meseca je u četvrtak na LME pala za 68,50 dolara ili 1,7 odsto na 5.668 dolara po toni.

Analitičari tvrde da investitori i industrijski potrošači sede skrštenih ruku i čekaju dalji pad cena pre nego što se odluče za kupovinu. Pored toga, podaci LME pokazali su da su se zalihe bakra uvećale za gotovo 6.000 tona, premašivši 225.000 tona, što je porast od 27 odsto u ovom mesecu.

Ipak, većina analitičara uverena je da osnovne karakteristike ovog metala nisu razlog zbog kojeg je došlo do naglog pada (i prethodnog blagog smanjenja vrednosti).

„U svetu koji je preplavljen prekomernom ponudom, bakar se izdvaja kao jedina vrsta robe koja bi trebalo da se odupre slabosti koja je zahvatila tržište“, navodi se u izveštaju analitičara ANZ banke.

Postoje razne teorije o tome zašto se cena bakra nije povratila nakon prošlonedeljnog pada. U martu, kada je jedan kineski hedž fond uzrokovao pad bakra, usledio je brzi oporavak.

Jedno od objašnjenja je da je tržište nekretnina u ovoj zemlji slabo i da kupci u Kini nisu kupovali dovoljne količine bakra po osnovu dugoročnih ugovora na početku ove godine. Aktivnosti na kineskom robnom tržištu znatno su smanjene uoči novogodišnjih praznika u februaru. Cena bakra je i dalje iznad marginalnih troškova proizvodnje, koji se procenjuju na oko 5.500 dolara po toni.

Izveštaji od prošle nedelje takođe navode da će se investicije kineskog „Stejt grida“ (State Grid) uvećati za samo devet odsto ove godine, a ne za 24 odsto, kao što se prethodno očekivalo.

Ranije ove nedelje, analitičari „Goldman Saksa“ (Goldman Sachs) izjavili su da ulaganja „Stejt grida“ neće dovesti do deficita bakra ove godine jer investicije u elektrodistributivnu mrežu iznose samo 15 procenata potražnje bakra u Kini, što je znatno manje nego što ljudi obično misle.

Veliki deo troškova ovog preduzeća za izgradnju mreže odlazi na kablove za provod energije visokog napona, kojima se povezuju elektrane u zapadnoj Kini sa mnogoljudnim gradovima na istoku zemlje. Oni se prave od aluminijuma, a ne od bakra, tvrdi ova banka. Oko 45 odsto globalne potrošnje bakra se pripisuje Kini.

Smatra se da je potražnja takođe oslabljena zabranom upotrebe metala kao zaloga za dobijanje kredita, nakon što je otkrivena navodna prevara u luci Ćingdao (Qingdao) u maju.

I kineske i zapadne banke pretrpele su gubitke izražene u milionima dolara nakon pojave navoda da je metal u Ćingdau i još jednoj kineskoj luci Penglai bio založen više puta.

„Svi mi pokušavamo da procenimo realnu, fizičku, industrijsku potražnju, ali to je veoma teško“, tvrdi jedan izvor. „Moguće je da je bakar koji je korišćen kao kolateral godinama bio računat u realnu potrošnju“.

Ovaj problem je došao do izražaja prošlog leta na tržištu nikla, kada je metal, za koji je većina ljudi verovala da je upotrebljen, dospeo iz Kine do skladišta koje nadgleda LME, nakon što su banke uvele strože uslove kreditiranja u svetlu skandala u luci Ćingdao.

Henry Sanderson - Neil Hume