Pad od gotovo šest odsto ukazuje da napori u popravljanju nefunkcionalnog tržišta ugljenika nemaju podršku u parlamentu

Cene ugljenika srozale su se za gotovo šest procenata u prošli četvrtak, nakon problematičnog početka u naporima EU da popravi svoje nefunkcionalno tržište ugljenika, dok ljute podele među parlamentarcima stvaraju neizvesnost među trgovcima.

Evropski sistem trgovine emisijama (ETS) najveće je svetsko tržište kvota za emisije štetnih gasova (cap-and-trade market), koje pokriva 11.000 fabrika i kompanija, ali se pokazalo kao neefikasan instrument u borbi protiv klimatskih promena. Cene koje su sa vrhunca od 30 dolara u 2008. godini pale na najniži mogući nivo od oko sedam dolara po toni ne stimulišu prestanak korišćenja fosilnih goriva.

Glavni projekat za oporavak cena je predložena „rezerva za stabilnost tržišta“, čiji je cilj da zaštiti od turbulencija - kao što je ekonomska kriza iz 2008/09 - i da takoreći apsorbuje višak od dve milijarde u dozvolama za emisiju ugljenika. U teoriji, rezerva će održavati ravnotežu na tržištu tako što će uklanjati dozvole s tržišta ili ih pak vraćati kako bi delovale kao protivteg za viškove ili nagle oscilacije cena.

Brisel je prvobitno predložio da bi rezervu trebalo uvesti 2021. godine, ali su mnoge od najvećih država članica EU, uključujući Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, tvrdile da bi tada bilo prekasno za oživljavanje neefikasnog tržišta, založivši se da to ipak bude 2017.

Na prvom koraku dugog zakonodavnog procesa, Industrijski komitet Evropskog parlamenta je bio podeljen oko datuma uvođenja rezerve, tako da nije uspeo da donese finalnu odluku u četvrtak.

Cene ugljenika su neposredno nakon toga pale za skoro šest procenata jer trgovci nisu uspeli da obezbede onakvu izvesnost oporavka tržišta kakvu su priželjkivali. Cene su se blago oporavile do sredine popodneva, ali su i dalje bile niže za četiri procenta.

„Zakonodavci su propustili priliku da odrede tempo za jačanje ETS“, izjavio je Džastin Vilks (Justin Wilkes), zamenik izvršnog direktora Evropske asocijacije za energiju vetra.

Neslaganje unutar Industrijskog komiteta ukazuje na to da će konačnu odluku o ovom pitanju u ime Evropskog parlamenta verovatno doneti Komitet za zaštitu životne sredine, za koji se smatra da je više naklonjen ka 2017. kao datumu početka.

„ Više nego ikad dosad bliži smo tome da 2017. godina bude datum početka. Ovo bi trebalo pozdraviti, s obzirom na to da je trenutni ETS sistem pun nedostataka“, izjavio je švedski zakonodavac Fredrik Federli (Fredrick Federley).

Parlamentarno glasanje će biti održano s ciljem da se dogovor između država članica privede kraju do jula.

Zemlje istočne Evrope, predvođene Poljskom, koja je zavisna od uglja, predstavljaju najveći izazov za ranije uvođenje rezerve.

Oporavak tržišta ugljenika postaje sve hitniji jer je EU primenila privremeno rešenje, koje bi moglo da ima efekat bumeranga.

Od marta, prodaja nekih dozvola je odložena ili pomerena za kraj decenije. Ova mera, zajedno s drugim faktorima, kao što je oporavak evrozone, mogla bi da poveća nominalne cene ugljenika na 11 dolara do 2016, tvrdi istraživačka grupa Point Karbon (Point Carbon). Međutim, cene će verovatno pasti na četiri dolara do 2020. kako se dozvole budu vraćale na tržište, dodaje Point Karbon.

Da bi se sprečio taj kolaps cena, jedan od najvažnijih aspekata reforme ETS koji se razmatra jeste zabrana povratka odloženih dozvola na tržište.

Christian Oliver - Brisel