CLO buja pod budnim okom regulatora

Nazovite to deža vijem s kineskim karakteristikama: kolateralizovane obligacije pokrivene zajmovima (CLO), prepakovani krediti koji su doveli do finansijske krize 2008. godine, beleže nagli porast u Kini.

Iako su nakon krize CLO bili na lošem glasu u SAD i Evropi, Kina i dalje uveliko promoviše izdavanje hartija od vrednosti koje su pokrivene aktivom kao sredstvo pomoću kojeg odvraća korisnike kredita od rizičnijeg bankarstva u senci, dok istovremeno obezbeđuje zadovoljavajuću dostupnost kredita u ekonomiji sa usporenim rastom.

Izgleda da emitenti uzimaju ovo u obzir. Nakon godina odlaganja i neuspelih pokušaja, CLO su sada klasa imovine koja beleži najbrži rast u finansijskom sistemu Kine sa više nego desetostrukim porastom emitovanja hartija od vrednosti pokrivenih aktivom u iznosu od 326 milijardi kineske narodne valute - ženminbija (juan RMB) prošle godine.

Jedan visoki zvaničnik Bankarske regulativne komisije Kine (China Banking Regulatory Commission) predvideo je prošlog meseca da će CLO tržište u Kini zabeležiti nagli porast u ovoj godini, dodavši da bi 90 biliona ženminbija u vidu neotplaćenih bankarskih kredita moglo u teoriji biti pogodno za sekjuritizaciju.Dok je ponovna pojava prepakovanih, visokorizičnih kredita CLO u Sjedinjenim Državama izazvala zabrinutost među regulatorima, analitičare ne zabrinjava kineska verzija, uz kojoj je većina takvih hartija od vrednosti pokrivena korporativnim kreditima koje odobravaju komercijalne banke.

Do sada, kako tvrde analitičari, kineske banke su uglavnom prodavale standardne finansijske instrumente.

„CLO aktiva u SAD je visokog rizika, dok su CLO u Kini pokriveni kreditima nešto boljeg kvaliteta u bilansu banaka“, kaže Džerom Čeng (Jerome Cheng), potpredsednik agencije „Mudis“ (Moody‘s) u Hongkongu.

Sekjuritizacija nudi nove opcije bankama u pogledu upravljanja bilansima i očuvanja kapitala, dok za kompanije koje trguju hartijama od vrednosti ona predstavlja izvor profita koji im omogućava da se manje oslanjaju na provizije u trgovanju i inicijalne javne ponude.

„Politika podrške je dominantni faktor (u skorašnjem rastu). Centralna vlada je sprovela pilot projekat sekjuritizacije ne bi li rešila pitanje visokih troškova finansiranja kompanija“, naveo je analitičar kineske investicione banke Čajna internešenel kapital korp (China International Capital Corp) u pisanoj izjavi prošle nedelje.

Kina je pokrenula inicijalni pilot program sekjuritizacije 2005. godine, ali ga je obustavila za vreme finansijske krize 2008. Program je ponovo pokrenut 2012, ali je broj prihvaćenih poslovnih predloga i ponuda bio mali, s obzirom na to da je po pravilima bilo potrebno da svaki posao odobri bankarski regulator.

Međutim, prošlog meseca CBRC je doneo odluku da ovo odobrenje više neće biti neophodno za 27 komercijalnih banaka, dozvolivši im da obavljaju sekjuritizaciju kroz pojednostavljenu proceduru registracije.

Kineske banke su pod pritiskom jer se od njih očekuje da obuzdaju rast bilansa stanja, dok regulatori uvode stroge, nove zahteve u pogledu adekvatnosti kapitala u skladu s globalnim pravilima Bazel III okvira. Sekjuritizacija omogućava zajmodavcima da oslobode aktivu, dok istovremeno zadržavaju postojeće odnose s klijentima.

Kineska razvojna banka (China Development Bank), državni, nekomercijalni zajmodavac, čiji se krediti uglavnom koriste za finansiranje infrastrukturnih projekata, do danas je bila najaktivniji emitent CLO, prvenstveno „prepakovanih“ kredita za izgradnju pruga.

Međutim, HSBC je u januaru postao prva strana banka koja je obavila sekjuritizaciju na kineskom tržištu tako što je prodala obveznice pokrivene korporativnim kreditima u iznosu od 995 milijardi ženminbija na međubankarskom tržištu u Kini, a pritom je zadržala tranšu kapitala u vrednosti od dodatnih 335 milijardi ženminbija na svom bilansu.

Korporativni krediti su bili vrsta aktive kojom je bilo pokriveno 86 odsto neizmirenih CLO na kraju januara, tvrdi CICC. Auto-krediti i hipoteke na stambene objekte iznosili su dodatnih sedam odsto.

Uprkos skorašnjem rastu, tržište sekjuritizacije u Kini i dalje je sićušno u poređenju s razvijenim ekonomijama. CICC tvrdi da neizmireni sekjuritizovani instrumenti iznose 0,5 odsto BDP Kine, u poređenju sa 60 odsto u Sjedinjenim Državama, 3,6 odsto u Japanu i 2,8 odsto u Nemačkoj.

Iz ugla investicija, strani investitori, koji su akreditovani putem programa kvalifikovanog stranog institucionalnog investitora (Qualified Foreign Institutional Investor) u Kini, mogu da kupuju CLO na međubankarskom tržištu obveznica, na kojem se trguje većinom takvim proizvodima, ili na berzi. Strane centralne banke, kao i komercijalni zajmodavci uključeni u finalni korak transakcije hartija od vrednosti koje se obavljaju u ženminbijima, mogu se takođe prijaviti za pristup kineskom međubankarskom tržištu putem posebnog programa.

Porast sekjuritizacije takođe se poklapa sa očiglednim usporavanjem rasta drugih, rizičnijih finansijskih instrumenata koja nisu iskazana u bilansu stanja.

U 2012. i 2013. godini potražnja za sekjuritizovanim instrumentima je ostala mala jer su investitori s fiksnim prihodima mogli da realizuju više kamatne stope po osnovu takozvanih instrumenata za upravljanje imovinom (WMP), koje emituju banke i povereničke kompanije.

Pokriveni kreditima za lokalne vlade, kompanije koje se bave izgradnjom nekretnina i druge zajmoprimce koji teško dolaze do normalnog bankarskog finansiranja, WMP su instrumenti suštinski neformalne sekjuritizacije koji obećavaju fiksnu stopu prinosa.

Ali za razliku od potpune sekjuritizacije, koja je sada u porastu, WMP su nestandardni instrumenti za koje ne postoji sekundarno tržište. Za investitore to znači da se WMP moraju držati do dospeća.

Za emitente veliki rizik po solventnost predstavlja nepodudaranje perioda dospeća, koji je relativno kratak za instrumente koje prodaju, uglavnom godinu dana ili kraće, a duži za aktivu koju koriste kao pokriće s ciljem ostvarenja primamljivih prinosa.

Gabriel Wildau - Šangaj