Legenda o jednorozima Silicijumske doline
U martu prošle godine, ova njujorška berza je u tišini osnovala privatnu platformu za kompanije koje još uvek nisu emitovale akcije prvi put, kako bi im omogućila da prikupljaju kapital i trguju sekundarnim akcijama. Nekih šezdesetak kompanija se trenutno nalazi na „Nezdekovom“ privatnom tržištu. Takođe, zvaničnici „Nezdeka“ priznaju da neke od ovih tehnoloških grupacija uopšte ne planiraju da emituju svoje akcije.
Ovo je upečatljiv kapric današnjih američkih tržišta, koji bi trebalo da navede investicione grupacije i regulatore na razmišljanje. Za vreme poslednjeg tehnološkog buma krajem 20. veka, kad bi neka tehnološka kompanija ojačala, uglavnom bi pokušala da ubrzo emituje akcije na berzi. Pojavljivanje na berzi donosilo je kredibilitet mladoj kompaniji i bilo je od suštinskog značaja ukoliko su kompaniji bile potrebne velike svote kapitala za investiranje ili neki mehanizam koji bi zaposlenima u ranoj fazi osnivanja kompanije omogućio da unovče svoja sredstva.
Tokom aktuelnog buma emituju se akcije tehnoloških kompanija na glavnom tržištu: nedavne IPO velike vrednosti uključuju imena poput „Alibabe“ (Alibaba), kineskog giganta u oblasti elektronske trgovine, i „Lending klaba“ (Lending Club), najvećeg zajmodavca u sektoru društvenog finansiranja (peer-to-peer lending) u svetu.
Međutim, mnoge druge brzorastuće kompanije ne emituju akcije, već prikupljaju privatni novac posredstvom takozvanih krugova finansiranja u kasnoj fazi, što neretko omogućava vlasnicima kompanija (bilo da je reč o zaposlenima, osnivačima ili čak investitorima u ranoj fazi osnivanja) da obave prodaju. Neke od prodaja odigravaju se putem platformi kao što je „Nezdek“, dok mnogi zaobilaze čak i ova „privatna“ tržišta.
Potrebno je da provedete samo nekoliko sati u Silicijumskoj dolini da biste uvideli koliko su zadivljujuće razmere ovog cikličnog buma. Za nas koji smo bili svedoci prvog naglog uspona tržišta kapitala koji je bio stimulisan investicijama u internet kompanije prizor svežeg novca koji hrli atraktivnim, tehnološkim startapovima stvara osećaj dežavija. Međutim, ono što je zapanjujuće u vezi s trenutnim obrascem nije samo količina novca koja se vrti već i kanali kroz koje se on kreće.
Samo prošle nedelje, „Uber“ (Uber), „Snepčet“ (Snapchat) i „Pinterest“ (Pinterest) obelodanili su nove krugove privatnog finansiranja. „Uber“, na primer, pridodaje jednu milijardu dolara na četiri milijarde dolara privatnih sredstava koje je već prikupio. Za sedam nedelja od početka 2015. godine, tehnološke kompanije koje već dugo posluju, a još uvek nisu izašle na berzu već su prikupile 16 milijardi dolara, pokazuju podaci istraživačke grupe „Prajv ko“ (PrivCo).
„Krančbejz“ (Crunchbase), još jedna grupa koja se bavi statistikom, procenjuje da su investicije u nove tehnološke kompanije sa odličnim izgledima za rast (bez pristupa tržištima kapitala) ukupno iznosile 66,5 milijardi dolara prošle godine, što je duplo više nego u godini pre.
Ovo je dovelo do stvaranja više od 60 takozvanih jednoroga (privatne kompanije čija se vrednost procenjuje na više od jedne milijarde dolara).
Ovo obilje privatnih novčanih sredstava delimično je posledica činjenice da se listiranje na berzi više ne smatra važnim za kredibilitet jedne mlade kompanije. Ali tu je i jedan prozaičan problem: što su investitori više voljni da obezbede privatno finansiranje - i što više entiteti kao što je „Nezdek“ grade finansijsku infrastrukturu za nelistirane kompanije - manja je potreba da kompanija izađe rano na berzu, ukoliko se uopšte i odluči na taj korak.
Sada prvi put mejnstrim grupacije za upravljanje sredstvima, kao što su „Blek rok“ (BlackRock), „Fideliti“ (Fidelity) i „Ti rou prajz“ (T Rowe Price), ulaze u aranžmane privatnog finansiranja u kasnoj fazi, upadajući na teritoriju koja je prethodno bila rezervisana za fondove specijalizovane za visokorizične investicije u nove tehnološke kompanije sa odličnim izgledima za rast. Ovo uvećava broj izvora privatnog finansiranja koje kompanije imaju na raspolaganju.
Ovaj model finansiranja ima neosporne prednosti, i to ne samo za date kompanije. Kad je poslednji tehnološki mehur pukao 2000. godine, to je ostavilo gorak ukus u ustima naivnih investitora koji trguju za svoj račun, nakon što ih je zavarao precenjeni IPO. Ovog puta će bar pojedinci biti manje izloženi.
Caka je u tome da što više „mejnstrim“ grupacija za upravljanje sredstvima uskače u poslove privatnog finansiranja. U očajničkoj potrazi za prinosima sve je veći rizik da će se posledice u budućnosti indirektno odraziti i na domaćinstva kroz penzioni sistem. I što više novih ulagača ulazi u privatno finansiranje, veća je šansa da će doći do viškova i mutnih zloupotreba.
Problem s privatnim poslovanjem je to što su standardi za obelodanjivanje relevantnih informacija - po definiciji - mnogo niži nego na berzi. Ovo znači da dok gotovina pristiže u velikim količinama, biće to veliko iskušenje (u najboljem slučaju) za kompanije da proćerdaju svoj novac; ili (u najgorem slučaju) da se upetljaju u zloupotrebe. Krajnji rezultat je da uzmicanje od IPO i tržišta predstavlja korak unazad u pogledu transparentnosti.
Ovo je neobičan zaokret za tehnološki sektor u Silicijumskoj dolini, koji nastoji da se predstavi kao pobornik transparentnosti i slobodnog tržišta. Ali lako je ignorisati intelektualne kontradiktornosti tokom perioda buma. Samo pogledajte poslednji tehnološki mehur. Ova privatna zabava bi mogla da potraje neko vreme.
Gillian Tett
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore