„Evrovizija“ ili reforma oblasti zaštite podataka

Očekuje se da će članice Evropske unije (EU) podržati reforme u oblasti zaštite podataka koje su američke tehnološke grupacije nazvale „Evrovizijom“ za regulatore u najnovijem transatlantskom razdoru po pitanju uređenja ovog sektora.

Ovaj trgovinski blok ažurira svoja pravila za zaštitu podataka, koja su stupila na snagu 1995, tri godine pre osnivanja „Gugla“ (Google) i desetak godina pre nastanka „Fejsbuka“ (Facebook).

U početku, EU je planirala da uvede sistem po kome bi sve što se tiče zaštite podataka završavalo na samo jednom mestu, što bi značilo da bi kompanije imale posla samo s jednim nacionalnim regulatorom.

Međutim, prema novim predlozima, koji će države članice verovatno odobriti ovih dana, regulatori drugih zemalja takođe bi se pitali u sporovima u vezi sa zaštitom podataka koji ih se tiču.

Štaviše, konačnu odluku o spornim pitanjima u vezi sa zaštitom podataka u EU bi donosio nadnacionalni odbor, koji bi u svom sastavu imao 28 državnih nadzornih organa.

Vodeći izvršni direktori tehnoloških kompanija, koji nisu želeli da budu imenovani zbog osetljivosti teme, bili su mišljenja da je ovo ublažavanje predloga.

Jedan od njih je rekao da će prouzrokovati stvaranje „Evrovizije za zaštitu podataka“. Oni dodaju: „Ovo čini budućnost izuzetno nesigurnom za tehnološke kompanije zbog načina na koji one posluju u Evropi.“

Sukob oko zaštite podataka je poslednje u nizu neslaganja između velikih američkih tehnoloških kompanija i evropskih regulatora, koji se prepiru oko svih pitanja, od privatnosti do konkurencije. Krajem prošle godine Evropski parlament je izglasao simboličnu rezoluciju, tražeći od regulatora da razmotre razdvajanje delatnosti „Gugla“. Komentarišući ovaj potez, Američki predsednik Barak Obama optužio je evropske regulatore za protekcionizam.

Jedan od glavnih direktora u jednoj američkoj tehnološkoj grupaciji rekao je da će ovi predlozi samo potisnuti male evropske kompanije, pre nego velike grupacije iz Silicijumske doline. „Da li mi možemo da se uhvatimo u koštac sa 28 regulatora? Definitivno da“, izjavio je. „Da li mogu manje kompanije? Verovatno ne. Ovo će biti prepreka formiranju jedinstvenog digitalnog tržišta.“

Kompanije kao što je „Fejsbuk“ (koji ima gotovo 300 miliona aktivnih korisnika u EU) otvorile su svoja sedišta u Irskoj, koristeći njenu relativno blagu politiku u oblasti zaštite podataka.

U 2011. godini irski komesar za zaštitu podataka sproveo je istragu o „Fejsbukovom“ poslovanju van SAD u ime evropskih nadzornih organa, nateravši ovu društvenu mrežu da napravi ustupke u pogledu tipa podataka koje čuva o evropskim građanima i primoravši kompaniju da se podvrgne opsežnim revizijama u domenu politike privatnosti.

Međutim, direktori tehnoloških kompanija rekli su da je „antiirsko raspoloženje“ već uzelo maha među grupacijama koje se bave zaštitom podataka, posebno u Francuskoj i Nemačkoj, po čijem mišljenju irski komesar za zaštitu podataka nije otišao dovoljno daleko u svom odnosu prema „Fejsbuku“.

Ostale države članice nisu bile rade da dozvole da se irska pravila primenjuju na njihove građane. Većinu zemalja je umirilo moguće osnivanje evropskog odbora za zaštitu podataka, koji bi imao poslednju reč u sporovima između državnih regulatora.

„Gugl“, „Fejsbuk“, „Majkrosoft“ i „Tviter“ odbili su da ovo komentarišu.