AIIB - seme razdora između Velike Britanije i SAD

Bela kuća je u petak optužila Veliku Britaniju za „konstantno podilaženje“ Kini nakon što je britanska vlada odlučila da se pridruži novoj finansijskoj instituciji s Kinom na čelu, koja bi mogla postati rival Svetskoj banci.

Skoro raritetni prekor upućen je bliskom savezniku u trenutku kad se Britanija priprema da najavi da će biti jedan od osnivača Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB) vredne 50 milijardi dolara, čime će postati prva zemlja članica grupe G7 koja će pristupiti ovoj instituciji, koju je Kina osnovala prošle godine.

Ovaj prigovor je neuobičajen slučaj narušavanja „posebnog odnosa“ koji decenijama predstavlja kamen temeljac zapadnjačke politike. On takođe ukazuje na zabrinutost SAD zbog napora Kine da uspostavi novu generaciju međunarodnih razvojnih banaka, koje bi mogle ugroziti institucije sa sedištem u Vašingtonu. SAD lobiraju kod ostalih saveznika da se ne pridruže AIIB.

Odnosi Vašingtona s vladom Dejvida Kamerona (David Cameron) poslednjih su nedelja zategnuti, pri čemu zvaničnici SAD kritikuju Veliku Britaniju zbog smanjenja izdvajanja za odbranu, koja bi uskoro mogla da padnu ispod propisanog nivoa u okviru NATO od dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Viši zvaničnik američke vlade izjavio je za Fajnenšel tajms da je odluka Velike Britanije doneta „gotovo bez ikakvog konsultovanja sa SAD“ i u trenutku kad je G7 razmatrao načine da se približi novoj banci.

„Obazrivi smo kad je u pitanju trend konstantnog prilagođavanja Kini, što nije najbolji način povezivanja sa silom u usponu,“ dodao je izvor.

Zvaničnici Britanije su se uzdržavali od javnog kritikovanja Kine u vezi s načinom na koji je ona izašla na kraj s prodemokratskim protestima u Hongkongu, dok je Kameron jasno stavio do znanja da ne namerava da se ponovo sastane s dalaj-lamom, duhovnim vođom Tibeta, nakon sastanka 2012. godine koji je izazvao ljutitu reakciju Pekinga.

Dok je Peking već duže vreme podozriv povodom uticaja SAD na Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond, Kina takođe smatra da SAD i Japan imaju preveliku kontrolu nad Azijskom razvojnom bankom čije je sedište u Manili. Pored AIIB, Kina je takođe pokretački faktor koji je stojao iza osnivanja razvojne banke zemalja BRIKS prošle godine.

Obamina administracija je izjavila da se ne protivi AIIB, ali američki zvaničnici strahuju da bi to mogao postati instrument kineske spoljne politike ukoliko Peking bude imao pravo veta nad njenim odlukama.

Ministarstvo finansija Velike Britanije je saopštilo da je ministar finansija Džordž Ozborn (George Osborne) razgovarao sa svojim američkim kolegom Džekom Luom (Jack Lew) o svojim namerama da Britanija postane jedan od osnivača nove banke. Ozborn je bio svestan toga da njegova odluka neće naići na odobravanje Vašingtona. Međutim, nije se pokajao, tvrdeći da bi Britanija trebalo da bude uključena od samog početka rada banke kako bi osigurala da ona funkcioniše transparentno. On smatra da ona popunjava značajnu prazninu u obezbeđivanju sredstava za infrastrukturne projekte u Aziji.

„Pridruživanje AIIB u fazi osnivanja će stvoriti jedinstvenu priliku da Velika Britanija i Azija zajedno investiraju i rastu“, izjavio je Ozborn. On očekuje da će i ostale zapadne zemlje, koje su dale nagoveštaje pozitivnih stavova o novoj banci, da joj se priključe.

Peking je osnovao AIIB u oktobru 2014. godine uz podršku još 20 zemalja, ali Japan, Južna Koreja i Australija, ključni saveznici Amerike u regionu, nisu bile među osnivačima. Žestoka debata o pridruživanju se vodi na najvišem nivou vlasti u Australiji, nakon što su SAD vršile pritisak na ovu zemlju da ostane po strani.

Odluka najvećih svetskih ekonomija da se u ovom trenutku pridruže ugrozila bi stratešku prednost koju one mogu imati nad AIIB u periodu kad se postavlja na noge, izjavio je američki izvor. „Velike privrede mogle bi imati veći uticaj kad bi ostale van ovog aranžmana i pokušale da oblikuju standarde koje banka usvaja nego ako bi joj se priključile u trenutku kad nisu sigurne da li će Kina zadržati pravo veta“, dodao je.

Ozbornova odluka odražava želju Londona da intenzivno gradi trgovinske odnose s Kinom, čak i po cenu protivljenja Vašingtonu.

Kad je Ozborn posetio Peking 2013. izjavio je da želi da „promeni stav Britanije prema Kini“. Oktobra prošle godine ministar je hvalio potez britanske vlade, koja je emitovala državne obveznice u renminbima, što je presedan za jednu zapadnu vladu. Britanija teži tome da se London etablira kao platforma za inostrano poslovanje u kineskoj valuti, koja počinje da igra sve veću ulogu u globalnoj ekonomiji.

Prošle nedelje je Komitet za spoljne poslove Donjeg doma britanskog parlamenta izjavio da bi britanska vlada trebalo da izvrši jači pritisak na Kinu da uvede političke reforme u Hongkongu. Komitet je takođe izjavio da je „duboko razočaran“ „mlakom“ reakcijom vlade, koja je usledila nakon što su njeni članovi bili sprečeni da posete Hongkong u novembru prošle godine tokom protesta.