Za centralne banke EU i SAD deflacija je loša, ali novi radovi bankara pokazuju da one možda gledaju pogrešnu grupu cena

Bilo je potrebno da deflacija stigne u evrozonu u vidu smanjenja cena u decembru i januaru da bi Evropska centralna banka (ECB) konačno bila primorana da otpočne sa primenom opsežnog kvantitativnog popuštanja.

Najnoviji podaci o inflaciji u Sjedinjenim Državama pokazali su da je deflacija na pomolu. Međutim, centralna tema diskusija je kada će doći do povećanja kamatnih stopa u SAD. Razlika u pristupu nije uopšte iznenađujuća.

Evropa, u kojoj je stopa nezaposlenosti izuzetno visoka, zabrinuta je povodom sve ustaljenijih deflatornih očekivanja. SAD, koje su nadomak pune zaposlenosti, mogle bi da previde pad cena uzrokovan jeftinom naftom.

Međutim, obe centralne banke funkcionišu na osnovu istovetne pretpostavke - deflacija je loša. Na kraju krajeva, dva najpoznatija perioda deflacije u istoriji su Velika depresija tridesetih godina dvadesetog veka i „izgubljena decenija“ u Japanu, nakon pucanja berzanskog mehura 1990. godine.

Ali one možda posmatraju pogrešnu grupu cena.

U novom radu Klaudija Borija (Claudio Borio) i koautora iz Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements - BIS) iznosi se zaključak da su potrošačke cene izražene u statistici inflacije od malog značaja za budući rast. Zapravo je pad cena nekretnina ono što je važno, naročito stambenih objekata. Pri tome, on ističe da privredni rast koji je zabeležio Japan nije tako loš.

Oni koji pomno prate međunarodnu monetarnu politiku su možda cinični. BIS je skeptična kada je reč o kvantitativnom popuštanju i Borio već dugo insistira da bi centralne banke trebalo da obrate više pažnju na cene nekretnina.

Ipak, ovo istraživanje jasno ističe da se pad potrošačkih cena sam po sebi uglavnom ne vezuje za sporiji rast (Velika depresija je bila izuzetak).

Nažalost, čak i kada bi tvorci monetarne politike poverovali u ove zaključke, to ni u kom pogledu ne bi olakšalo njihove živote.

Šest godina lake zarade dovelo je do veoma velikog porasta cena nekretnina, naročito u SAD. Ni obveznice ni akcije ne nude mnogo u pogledu budućih prinosa iznad stope inflacije ako se margine procenjenih vrednosti i profita vrate u normalu. Međutim, eliminisanje obveznica američke Uprave saveznih rezervi ili brzo povećanje kamatnih stopa šokirali bi investitore i zasigurno prouzrokovali veliku i naglu prodaju akcija, što bi, prema istraživanju Borija, škodilo rastu.

Centralne banke su u nezavidnom položaju. Borio i njegove pristalice tvrde da one uopšte nije trebalo da dozvole da se cene nekretnina toliko povećaju jer je jedan od ključnih faktora za pad uspon koji se beleži pre toga. Savezne rezerve sada imaju težak zadatak da ukinu dotok monetarnog goriva rasta ne bi li izbegle scenario ekonomskog kraha iz 1937. godine.

James Mackintosh