Nov način za određivanje cene zlata

Kada je reč o zlatu, centar sveta je London, gde se obavlja oko tri četvrtine svetske trgovine zlatnim polugama.

Proces koji je gotovo ceo jedan vek korišćen za fiksiranje cene ovog plemenitog metala dva puta dnevno digitalizovan je prošlog petka.

1. Šta podrazumeva utvrđivanje cene zlata?
Sastanak na kojem se donosi odluka o referentnoj ceni zlata prvi put je održan 1919. godine u prostorijama NM Rotšild („NM Rothschild“) banke, u prisustvu pet trgovaca zlatnim polugama i jednog agenta Banke Engleske (Bank of England).

Sastanci su se u početku održavali jednom dnevno, a kompanije koje su prvobitno u njima učestvovale bile su „Rotšild“, „Mokata i Goldsmid“ („Mocatta & Goldsmid“), „Semjuel Montagju“ („Samuel Montagu“), „Šarps Piksli“ („Sharps Pixley“) i „Džonson Meti Bankers“ („Johnson Matthey Bankers“).

Prošlog četvrtka britanski Barkliz (Barclays) i Ejč-Es-Bi-Si (HSBC), francuski Sosijete ženeral (Société Générale) i Banka Nove Škotske (Scotiabank) učestvovale su u fiksiranju cene zlata na tradicionalni način po poslednji put.

2. Kako je ovaj proces funkcionisao do sada?
Svakoga dana u 10.30 i 15 časova po londonskom vremenu predstavnici banaka uspostavili bi zaštićenu konferencijsku vezu. Predsedavajući bi predložio početnu cenu, koja je bliska tržišnoj ceni. Svaka od banaka bi se zatim telefonom konsultovala sa svojim klijentima - drugim finansijskim institucijama, kao i sa proizvođačima i potrošačima zlata, a zatim bi objavila da li je zainteresovana za kupovinu ili prodaju, ili pak uopšte nije zainteresovana. Ako se desi da se sve banke izjasne kao prodavci, cena bi bila spuštena, i obrnuto. Postupak bi se ponavljao sve dok se razlika između naloga za kupovinu i naloga za prodaju ne spusti ispod 50 poluga, i ta cena bi bila utvrđena kao referentna.

3. Zbog čega je ovo važno?
Utvrđena cena se koristi kao referentna na globalnom nivou, a koriste je kompanije koje se bave eksploatacijom zlata, centralne banke, zlatari, kao i finansijski sektor u trgovini zlatnim polugama, akcijama čija je tržišna cena ispod procenjene, i derivativnim ugovorima.

Za razliku od mnoge druge robe, zlato u Londonu nije predmet trgovine na berzi, već se kupuje i prodaje na vanberzanskom (OTC) tržištu. Glavni ugovori o fjučersima sklapaju se u Njujorku i Šangaju, i referentna cena zlata se zasniva na stanju na ovim tržištima, ali istovremeno i utiče na njih.

4. Ko će učestvovati u novom sistemu?
U elektronskom fiksiranju cene u početku će učestvovati šest banaka, među kojima i četiri učesnice tradicionalnog procesa. Očekuje se da će preostala dva člana biti banke sa sedištem u SAD. Interkontinentalna berza (Intercontinental Exchange, ICE) tvrdi da je cilj da se poveća broj učesnika, ali banke koje će određivati referentnu cenu zlata moraju da budu članice Londonskog udruženja trgovaca zlatnim polugama (London Bullion Market Association, LBMA), koje je nadzorni organ za londonsko tržište zlata.

Pre priključivanja one će morati da ispune i druge uslove kao što su klirinški aranžmani i kreditne linije.

Interkontinentalna berza je takođe u pregovorima sa nekoliko kineskih banaka, ali one još nisu obezbedile potrebnu dokumentaciju da bi bile deo novog sistema od prvog dana.

5. Koje izmene će doneti elektronski sistem?
U suštini, proces ostaje isti, ali bi elektronski sistem trebalo da obezbedi veću transparentnost i lakše praćenje podnetih naloga s ciljem prepoznavanja bilo kakvog problema. On takođe omogućava kompletnu proveru podataka o transakcijama, što će regulatorima biti od koristi. Cena će se i dalje određivati dva puta dnevno, a središte zbivanja ostaje London. Anonimne ponude za kupovinu i prodaju biće objavljivane na ekranu u realnom vremenu, a razlika između ponude i potražnje će biti izračunavana, a cena ažurirana, dok se nalozi za kupovinu i prodaju ne upare. Ako je razlika u nalozima ponude i potražnje u opsegu od 20.000 trojnih unci (1 trojna unca = 0.0311034768 kg), cena se utvrđuje kao referentna. Svaka runda traje 45 sekundi.

Sistem je koncipiran tako da odvaja naloge koje izdaju banke od pojedinačnih naloga klijenata.

Uprava za određivanje referentne cene (Benchmark Administration) Interkontinentalne berze će imenovati kolegijum sastavljen od internih i spoljnih članova, koji će predsedavati sednicama posvećenim formiranju cene na dnevnom nivou. Takođe će postojati i nadzorni odbor, koji će činiti pet članova, uključujući LBMA i proizvođače zlata „Anglogold Ašanti“ (AngloGold Ashanti) i „Denver gold korp“ (Denver Gold Corp). Glavni regulator će biti britanska Uprava za kontrolu i nadzor finansijskog sektora (FCA).

6. Zašto promena?
Kritičari su već dugo ukazivali na to da je ovakav proces utvrđivanja referentne cene zlata netransparentan i podložan tržišnoj zloupotrebi.

U 2014. FCA je ustanovila da je jedan trgovac Barkliz banke nameštao referentnu cenu zlata, zbog čega je ova britanska banka morala da plati kaznu od 26 miliona funti. Ovo je dodatno podstaklo zahteve za većom transparentnošću u vreme kada su banke širom sveta bile kažnjavane zbog štimovanja libora, prosečne kamatne stope na međubankarskom tržištu u Londonu, po kojoj banke jedne drugima pozajmljuju novac, još jednog ključnog repera za kamate na komercijalne kredite.

Posle te kazne, regulatorna kontrola se nastavila. Američki regulatori u ovom trenutku sprovode istragu o poslovanju bar deset banaka u vezi sa trgovinom plemenitim metalima, i zatražili su od HSBC da dostavi relevantnu dokumentaciju, saopštila je ova banka prošlog meseca.

Henry Sanderson