Berza u Dubaiju je 2007. godine investirala u LSE 14 funti po akciji, da bi prošle nedelje prodajom celog paketa za 22,50 funti po akciji imala povrat od čak 61 odsto

Izgleda da ima istine u krilatici da je za vreme zlatne groznice najbolje prodavati lopate.

Pogledajte samo Berzu u Dubaiju (Borse Dubai) i njenu investiciju u Londonsku berzu (London Stock Exchange, LSE).

Kupila je akcije 2007. godine, kad su koštale 14 funti, a upravo je prodala ceo paket po ceni od 22,50 funti po akciji. Istina, bilo je tu uspona i padova (za vreme krize akcije su koštale manje od četiri funte), ali samo uporedite taj povrat od 61 odsto i 15 odsto koje bi ostvarila u istom periodu prema FTSE indeksu svih akcija (FTSE All-share).

Ipak, nije svejedno kad veliki akcionar proda kompletan udeo, a Berza u Dubaiju bila je najveći akcionar Londonske berze sa 17,4 odsto akcija.

Vrednost akcija LSE pala je za sedam odsto, kao odgovor na ovu prodaju, što ukazuje na to da su mnogi krenuli istim putem kao Dubai i „izašli iz posla prodaje lopata“.

Moguće je da za to postoji dobar razlog. Ipak je jedan potencijalni kupac upravo napustio registar akcionara. Osim toga, iako je cena akcija porasla skoro za petinu za godinu dana, profit nije profit dok se akcije ne prodaju.

Sa P/E koeficijentom od 19, akcije LSE neće se baš razgrabiti. Ova procena ima smisla samo ako LSE bude u stanju da nastavi s oporavkom.

U vreme kad je Dubai kupio akcije, Londonska berza se tek odbranila od Nasdakovog (Nasdaq) pokušaja preuzimanja. Od tada je LSE ojačao svoje pozicije pomoću niza akvizicija - vodeća italijanska berza Borsa Italijana, Londonska klirinška kuća „El-Si-Ejč klirnet“ („LCH.Clearnet“) i prošle godine kompanija „Frenk Rasel“ („Frank Russell“), koja se bavi berzanskim indeksima i upravljanjem investicijama.

Ovi potezi omogućili su diversifikaciju poslovanja LSE, koja više nije ograničena samo na britansko tržište akcija, već koristi trendove kao što su porast pasivnog ulaganja, i sve veću upotrebu centralizovanog kliringa.

U budućnosti se može očekivati još akvizicija. Posle kupovine „Rasela“, neto dug bio je 2,1 puta veći od zarade pre odbitka kamata, poreza, depresijacije i amortizacije (što je malo iznad cilja koji je postavila kompanija), ali budući da LSE planira da se oslobodi dela „Rasela“ koji se bavi upravljanjem investicijama, ova suma će se smanjiti.

Opasnost preti od samog direktora Gzavijea Rolea (Xavier Rolet), koji bi, ohrabren ovim uspehom, mogao postaviti još ambicioznije ciljeve, koji bi se ipak mogli pokazati kao preveliki zalogaj za LSE.

Druga opasnost je činjenica da bilo kakvo usporavanje poslovanja na tržištima primarnog kapitala može da utiče na vrednost akcija. Godina 2014. bila je dobra, prihod od novih prijema je porastao za jednu petinu, a sekundarna tržišta su zabeležila rast od 12 odsto. Vrednost akcija bila bi ugrožena u slučaju da se rast uspori, a prevlada mišljenje da je LSE samo odraz dešavanja na tržištu akcija. Međutim, Kraljevska banka Kanade (RBC) očekuje da će ove godine tržišta kapitala ostvariti samo 14 odsto ukupnih prihoda. Ovih dana LSE se ne bavi samo lopatama.

FT.COM