Uzastopno smanjivanje deviznih zaliha baca sumnju na sposobnost za dalju kupovinu američkih i evropskih obveznica, koja je prethodnih godina podsticala privredni rast najrazvijenijih zemalja

Devizne rezerve zemalja u usponu su prošle godine pale prvi put u poslednje dve decenije, jer su se tržišta u razvoju suočila sa slabljenjem konkurentnosti, odlivom kapitala i brigama zbog monetarne politike SAD.

U anketi koju je sproveo Fajnenšel tajms, devet od 10 ekonomista iz zemalja u usponu izjavilo je da je period „vrhunca rezervi“ prošao i da bi se te zemlje mogle suočiti sa smanjenjem svojih deviznih zaliha tokom narednih meseci.

To bi moglo uticati na njihovu sposobnost kupovanja dužničkih hartija od vrednosti u SAD i Evropi, što je u protekloj deceniji bilo pokretač rasta na Zapadu.

„Period u kojem su devizne rezerve bile na vrhuncu na tržištima u usponu je iza nas“, rekao je Marten-Jan Bakum (Maarten-Jan Bakkum), strateg za tržišta u usponu „Aj-En-Dži investment menadžmenta“ (ING Investment Management), korporacije za pružanje bankarskih i finansijskih usluga.

Vrhunac je dostignut u junu prošle godine. Od tada se beleži pad u svim velikim zemljama u razvoju, osim u Meksiku, Indiji i Indoneziji.

Međunarodni monetarni fond (MMF) prošle nedelje je saopštio da su ukupne devizne rezerve zemalja u usponu na godišnjem nivou pale za 114,5 milijardi dolara u 2014, na ukupno 7.740 milijardi (biliona) dolara, što je prvi pad na godišnjem nivou otkad je MMF počeo da beleži ove podatke 1995. godine. Na svom vrhuncu, devizne rezerve zemalja u usponu dostigle su 8.060 milijardi dolara krajem drugog kvartala prošle godine.

Podaci do kojih je došao ING za vodećih 15 zemalja u usponu ukazuju da je pad ubrzan u januaru i februaru, kad su se rezerve smanjile za 299,7 milijardi dolara. Podaci ING takođe su otkrili da su rezerve imale nezapamćen pad na godišnjem nivou tokom tri uzastopna meseca - u decembru, januaru i februaru. „I prvi kvartal ove godine verovatno će pokazivati pad,“ izjavio je Bakum.

Rast deviznih rezervi zemalja u usponu sa 1.700 milijardi dolara, koliko su iznosile krajem 2004. godine, bio je kamen temeljac globalne privrede tokom cele decenije. Veći deo tog kapitala, koji su tržišta u usponu prikupila od trgovinskih suficita, priliva portfolio investicija i direktnih ulaganja, reciklirana su u američko i evropsko dužničko tržište, što je pomoglo finansiranje rasta podstaknutog dugom u razvijenim ekonomijama.

Ova dinamika mogla bi sada krenuti u suprotnom smeru, smatraju ekonomisti.

„Ako zemlje u usponu više ne akumuliraju devizne rezerve, prevelika globalna štednja je više prividna nego stvarna“, kaže Frederik Njuman (Frederic Neumann), ekonomista u banci HSBC. „Svetu će veoma nedostajati recikliranje rezervi zemalja u usponu kada labave monetarne politike na Zapadu postanu rigoroznije“, dodao je.

Njuman i drugi ekonomisti ukazali su na prevelik uticaj Kine. Nepopuštanje kineskog „keri trejda“ (carry trade), u kojem su kineski špekulanti smanjili svoje devizno zaduživanje jer je ženminbi oslabio ove godine, izazvalo je neto odlive sa računa kapitala ove zemlje u rekordnom iznosu od 91 milijarde dolara u četvrtom kvartalu prošle godine.

Strah od striktnije monetarne politike SAD zbog jakog dolara takođe je uticalo na dužnike u zemljama u usponu da smanje svoju izloženost kreditima denominovanim u „zelembaćima“.

James Kynge - London
Jonathan Wheatley - London