Predviđena dobit kompanija čije su deonice u sastavu indeksa S&P 500 u prvom kvartalu ove godine opala za 8,2 odsto, kao u vreme ozbiljnog ekonomskog kolapsa

Došlo je vreme da se javnosti predstave poslovni rezultati u prethodnom kvartalu. I moguće je da ćemo videti kako SAD klize u recesiju profita. Mnogo toga zavisi od rezultata poslovanja američkih kompanija u prvom tromesečju ove godine.

Prognoze dobiti za 2015. doživele su ogroman pad. Prema podacima Faktseta (FactSet), predviđena dobit kompanija čije su deonice u sastavu indeksa S&P 500 u prvom kvartalu ove godine opala je za 8,2 odsto od 1. januara, što je pad kakav bi se inače mogao dogoditi samo u vreme ozbiljnog ekonomskog kolapsa.

Ako se prognoze dobiti iza kojih stoje grupe kao što su „Tomson Rojters“ (Thomson Reuters) i „Es end Pi kapital Aj-Kju“ (S&P Capital IQ) pokažu kao tačne, SAD će zabeležiti godišnji pad dobiti i u prvom i u drugom kvartalu ove godine. To se može nazvati „recesijom profita“.

Ako se izuzmu efekti poreza i jeftinog zaduživanja, i posmatra samo profit od poslovanja, kao u analizi „Ned Dejvis riserč grupe“ (Ned Davis Research), može se zaključiti da je dobit naglo opala u četvrtom kvartalu prošle godine i da će nastaviti da pada i tokom prva dva kvartala ove godine, što predstavlja najveći i najdugotrajniji pad od vrhunca velike recesije 2009. godine.

Postoje mnogi razlozi što se ovako predstavljenim poslovnim rezultatima ne može u potpunosti verovati. Američka praksa objavljivanja kvartalnih izveštaja navodi investitore i uprave kompanija da preveliki značaj pridaju kratkoročnim rezultatima, na štetu dugoročnih interesa. Kompanije namerno umanjuju svoja očekivanja kako bi, kada preskoče nisku prepreku koju su same postavile, vrednost njihovih akcija porasla.

Najnovija prognoza za S&P glasi da će dobit u prvom kvartalu biti niža za oko tri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Iz ovog podatka moglo bi se zaključiti da će, umesto recesije profita, zapravo doći do mnogo manje dramatičnog ishoda - stagnacije.

Međutim, razlozi zbog kojih se prognoze tako naglo smanjuju daju povoda za ozbiljnu zabrinutost. Dve velike promene na makroekonomskom planu u proteklih 12 meseci dovele su do toga da je dobit sada teže predvideti, odnosno, s tačke gledišta kompanija, lakše ju je maskirati. Ove promene takođe pojačavaju volatilnost.

Prvo, situaciju je zakomplikovao kolaps cena nafte 2014. godine. Ovaj događaj ima direktan negativan uticaj na kompanije koje se bave prodajom nafte, i sporiji pozitivan uticaj na kompanije koje imaju koristi od niže cene nafte.

Drugo, tu je i jačanje dolara u odnosu na sve druge valute, pre svega na evro. Zbog te činjenice, dobit američkih kompanija u inostranstvu izgleda manja kad je izražena u dolarima, dok s druge strane dobit stranih multinacionalnih kompanija ostvarena u SAD izgleda veća.

Treći činilac, usporavanje privrednog rasta u Evropi, uz prve znake oporavka, donosi još jednu optičku varku. Očekivanja u Evropi sad su veoma visoka, i prognozirani rast profita za ovu godinu viši je za 13,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, prema podacima „Es end Pi kapital Aj-Kjua“.

Međutim, ovo uglavnom ima veze s matematikom. Dobit za 2014. godinu, koja još uvek curi iz evropskih kompanija, čini se da će pokazati razočaravajućih 2,4 odsto godišnjeg rasta. Oporavak koji se nije dogodio prošle godine očekuje se ove. I tako će procenat porasta ove godine (za koji „Es end Pi kapital Aj-Kju“ sada predviđa da će iznositi 13,5 odsto) biti zdraviji zahvaljujući tome što počinje od niže osnove. Ima sasvim dovoljno prostora za razočaranje.

Na koji način će se to odraziti na tržišta? Na evropske deonice, očigledno, nije uticalo razočaranje iz 2014. godine i one su spremne za rast. Američke deonice nisu imale veliki zamah ove godine, ali ipak su uspele da postave nove rekorde pre samo nekoliko nedelja, i zabeležile su rast na godišnjem nivou.

Ovo je iznenađujuće, i podstaknuto nadom da će se zarade naglo oporaviti do kraja godine. Cene nafte će donekle porasti, dok će prednosti jeftinije nafte pomoći potrošačkim kompanijama.

Ukoliko ipak dođe do recesije profita, to možda neće biti tako loša vest kao što se isprva činilo.

„Ned Dejvis riserč“ ističe da deonice beleže veći rast kada profit raste sporije nego kada raste brže. Ozbiljno opadanje profita, do čega može doći ove godine, jeste izuzetak. Ali to pokreće privredna recesija (koje u SAD nema na horizontu) i opadajući prihodi. Rast prodaje je usporen, ali nije negativan (osim u energetskom sektoru).

Ako se ovo čini kao „kontraintuitivno“, zamislite sve u kontekstu ciklusa kamatnih stopa. Kad je privatni sektor u ekspanziji, stope imaju tendenciju rasta, i to utiče na multiplikatore dobiti koje je razumno platiti za deonice. Ukoliko profit ove godine bude onako loš kao što je postojala bojazan da će biti, postoji velika šansa da će Savezne rezerve odložiti rast stopa do sledeće godine - što bi bilo dobro za deonice.

Međutim, postoji jedna začkoljica. Spor rast profita vrlo malo ugrožava cene akcija, jer ga investitori očekuju i uzimaju u obzir prilikom izračunavanja multiplikatora dobiti. Kad se unapred prognoziraju niski multiplikatori, deonice mogu da nastave da napreduju dok rast zarada usporava, ili čak opada.

Ipak, multiplikatori cena/zarada u ovom trenutku nisu niski. Tvrdi se da nisu ni preterano visoki, ali ovi argumenti neće piti vodu ukoliko se desi da profit zaista padne.

Ako posmatramo makroekonomsku konfuziju, zajedno sa cenama deonica koje su zasnovane na očekivanjima idealnih uslova, a isključimo recesiju profita, jasno je da postoji veća opasnost od volatilnosti i korekcije - čak i ako popustljive centralne banke ograniče rizik od obimne prodaje akcija.

Grupa Smits, 1986. John Authers