Kupovinom aktive centralna britanska banka povećala je cene obveznica i akcija, usmeravajući bogate pojedince na rizičnija ulaganja zarad većih prinosa

Poslednjih šest godina program kvantitativnog popuštanja (QE), koji sprovodi Banka Engleske (Bank of England), hvaljen je, ali i kritikovan jer je stvorio mnoge neuobičajene ekonomske okolnosti koje su sada aktuelne: istorijski niske kamatne stope, negativne prinose od obveznica i rekordno visoke cene akcija. Ali još manje očekivana posledica je porast broja preduzetnika na severu Engleske.

Kako kupovinom aktive centralna banka povećava cene obveznica i akcija, investitori su u potrazi za alternativnim rešenjima koji bi im doneli veće prinose.

Kada se tome dodaju znatne poreske olakšice kojima se ohrabruju rizičnija ulaganja, kao što je program preduzetničkog investiranja (Enterprise Investment Scheme), čini se da se sve više Britanaca odlučuje da postanu anđeli investitori (anđeo investitor - bogati pojedinac koji pruža kapital za pokretanje posla) ulažući novac u startapove u nadi da će im obezbediti visoke prinose.

„Kupovinom obveznica, centralne banke povećavaju cene i smanjuju prinose, što daje podstrek investitorima da se okreću drugoj vrsti ulaganja, a to doprinosi povećanju vrednosti tih drugih investicija“, kaže Kejran Sedžpol (Karan Sejpal), direktor za severozapad Engleske kompanije za upravljanje bogatstvom „UBS Wealth Management“.

Poslovni anđeli pojedinačno ulažu više nego ikada pre. Prosečan broj ulaganja anđela investitora danas je pet, u odnosu na dva i po u 2009. godini, pokazuju podaci Britanskog udruženja poslovnih anđela (UK Business Angels Association).

Toni Loftus (Tony Loftus), vlasnik lanca prodavnica suvenira u Liverpulu, nedavno se priključio jednom udruženju poslovnih anđela pošto je bio sve više nezadovoljan niskim prinosima na štednju.

„Berzanske cene akcija su visoke i po depozitu ću dobiti jedan do dva odsto“, rekao je.

U uslovima ograničenja na ulaganja u penzione fondove, na ovaj način takođe može prihode iz svog posla kanalisati u ulaganja oslobođena poreza, kaže on.

Od prošle godine Loftus je podržao nekoliko kompanija, uključujući i „Storelektrik“ (Storelectric), koji pokušava da reši problem nestalnosti snage vetra kao izvora energije tako što skladišti komprimovani vazduh u napuštenim rudnicima soli u Češiru.

Loftus ulaže oko 25.000 funti u svaku kompaniju, što je tipično, i planira da uloži ukupno 200.000 funti.

„Toliko mogu priuštiti sebi da izgubim“, kaže Loftus, dodajući da očekuje da će oko polovine njegovih investicija propasti.
Da bi umanjio rizik, on ponekad investira u okviru „Nort vest fonda“ (North West Fund), investicionog fonda EU vrednog 155 miliona funti,koji omogućava zaduživanje i kapital za mala i srednja preduzeća.

„U stvari, očekujemo da se dogodi sledeći Fejsbuk, ali je i samo ulaganje u startapove zadovoljstvo“, rekao je Loftus.

Uspeh „Ej-Ou vorlda“ (AO World), kompanije sa sedištem u Boltonu tržišne vrednosti oko 770 miliona funti, koja se bavi internet prodajom bele tehnike, bio je podsticaj za mnoge druge preduzetnike na severu Engleske koji su u potrazi za alternativnim vidovima investiranja.

Grupa poslovnih anđela, uključujući Normana Stolera (Norman Stoller), Bila Holrojda (Bill Holroyd) i Krisa Hopkinsona (Chris Hopkinson), od kojih je svako investirao oko milijardu funti u „Ej-Ou“ od 2000. godine, zaradila je do sto puta više nego što je uložila prošle godine kada je kompanija sa prvom emisijom izašla na Londonsku berzu.

„Investitori smatraju ovaj način ulaganja primamljivim za one koji žele da ostvare veće prinose i da u isto vreme pomažu preduzetnicima, naročito ako su i sami nekada bili preduzetnici“, kaže Sedžpol iz kompanije UBS.

Oni takođe rado dele svoje lično bogatstvo sa zajednicom. S obzirom na to da vlade i lokalne vlasti manje finansiraju, uspešni biznismeni su sve značajniji kada je reč o prikupljanju sredstava, kaže on.

Udeo Stolera od 22 odsto u „Aj-Ou vorldu“, koji je stekao kada je jednom prilikom napisao ček da bi pokrio troškove plata u toj firmi, procenjuje se sada na 120 miliona funti. Veći deo svog bogatstva usmerio je u dobrotvorne svrhe. Samo tri nedelje nakon izlaska kompanije „Aj-Ou“ na berzu, Dobrotvorna zadužbina Stoler (The Stoller Charitable Trust) pomogla je izgradnju koncertne dvorane kapaciteta 420 mesta u muzičkoj školi Četam (Chetham) u Mančesteru, koja je stajala nekorišćena 18 meseci.

Holrojd, koji se obogatio distribucijom hrane, uložio je milione u svoju dobrotvornu organizaciju „Onsajd“ (Onside), koja upravlja mrežom zona za mlade (Youth Zones) na širem području Mančestera.

Uzevši u obzir da se sve više bogatih pojedinaca opredeljuje za finansiranje preduzetništva, ono je postalo značajniji izvor sredstava za finansiranje startapova od tradicionalnih fondova rizičnog kapitala. Procenjuje se da je privatni kapital obezbedio 450 miliona funti za takva ulaganja u 2014. godini. Poslovni anđeli uložili su najmanje 1,2 milijarde funti, iako mnoge transakcije nisu evidentirane.

„Tržište poslovnih anđela mnogo je veće od tržišta rizičnog kapitala“, kaže Dženi Tut (Jenny Tooth), izvršni direktor Britanskog udruženja poslovnih anđela.

Ona ističe da ima 18.000 aktivnih anđela investitora u Velikoj Britaniji, ali da ipak postoji znatna razlika između severa i juga zemlje jer, kako podaci pokazuju, od 10 poslovnih anđela, više od šest njih su sa sedištem u Londonu i na jugoistoku zemlje.

Dok je broj kredita koje banke odobravaju malim preduzećima i dalje u padu, vlada nastoji da ohrabri poslovne anđele nizom podsticajnih mera i osnivanjem fonda u vrednosti od 100 miliona funti da bi se i iz njega investiralo. Tutova je rekla da bi i buduće vlade morale da nastave sa poreskim olakšicama.

U okviru programa preduzetničkog investiranja ostvaren je rekordan iznos ulaganja od 1,4 milijarde evra u 2013/14. Taj program nudi olakšice od 30 odsto na porez na dohodak za prvih milion funti ulaganja godišnje i oslobađa od poreza na kapitalnu dobit prilikom deponovanja akcija nakon tri godine, dozvoljavajući da se gubici prilikom prodaje akcija oduzmu oporezivanjem dohotka ili kapitalne dobiti.

Postoji i još povoljniji program „Sid“ (Seed EIS), koji nudi poreske olakšice od 50 odsto na iznos do 100.000 funti godišnje, ali je dostupan samo za ulaganja u firme sa manje od 25 zaposlenih.

„Neki poslovi se izjalove“, kaže Tutova. „Poreske olakšice su neverovatno značajne. One se koriste u devet od 10 slučajeva. Nekih 90 odsto ispitanika reklo je da je to ono što ih je navelo da rizikuju i ulože u mala preduzeća. Poreske olakšice su sigurnosna mreža. Poslovni anđeli ne traže da izbegnu porez.“

Andrew Bounds, Enterprise editor

Ejdžaz Ahmed: Sindrom ružne bebe

Najveća pretnja anđelima investitorima je „sindrom ružne bebe“, upozorava Ejdžaz Ahmed (Ajaz Ahmed).„Roditelji imaju ružnu bebu, ali je vole jer je njihova. Tako vi investirate u nešto što smatrate odličnim, iako ostali mogu videti da je to loše. Tako je i u muzičkom takmičenju „Iks faktor“ (X Factor). Ljudi koji ne umeju da pevaju su na sceni, a njihova cela familija je iza bine i govori im da umeju da pevaju. Oni imaju svoje razloge zašto to rade. Isto je i sa investiranjem.“Ahmed je postao milioner sa 36 godina kada je maloprodajni lanac potrošačke elektronike „Diksons“ (Dixons) 2001. godine prodao provajder internet usluga „Friserv“ (Freeserve), koji je inače on osnovao - „Frans telekomu“ (France Telecom).Investirao je u nekoliko kompanija u sektorima o kojima ništa nije znao i uskoro je shvatio da je uložio novac, a da pritom nije stekao nikakvu kontrolu nad tim poslovima. „Užasno sam mnogo naučio od gubljenja novca u tim kompanijama. Od takvih stvari sazrite. Devedeset odsto poslova su koještarije.“On se takođe drži mantre „propadni što brže“, prema kojoj preduzetnici veruju da ukoliko stvari ne idu dobro, onda je bolje odustati i početi iznova.„Ljudi su spremniji da preuzmu rizik kada se otvoreno suočavaju sa gubitkom. Jer ako si dozvolio da izgubiš 50.000 funti, izgubićeš još 50.000. Povlači se.“Ahmed iz Hedersfilda danas ulaže u manji broj poslova. Još je uključen u poslovanje lanaca azijskih restorana „Abduls“ (Abduls), koji je osnovao sa jednim školskim drugom pre više od jedne decenije.On ulaže u „Kubu“ (Quba), agenciju za digitalni marketing, kao i u „Brauzar“ (Browzar), internet pretraživač koji garantuje privatnost, i „Ligal 365“. On kaže da su poslovni anđeli od ključnog značaja kada je reč o pomoći interesantnim poslovnim poduhvatima u inicijalnoj fazi.„Kapitalisti koji ulažu u fondove rizičnog kapitala nemaju nikakvog smisla za rizik. Oni samo žele da igraju na sigurno.“


Norman Stoler: „Uzgajivač“ koji je pomogao rast „Ej-Ou vorlda“

Norman Stoler ne voli reč anđeo. „Smatram sebe uzgajivačem. Nađete seme, zalivate ga, gajite biljku i ponekad ubirete plodove.“Stoler, koji je danas osamdesetogodišnjak, pokrenuo je svoj posao sa kreditom od banke u iznosu od 100 funti i adaptiranim poštanskim kombijem za dostavljanje robe.„Danas bankarski menadžeri nemaju tu slobodu odlučivanja. Ja sam bio na pravom mestu u pravo vreme“, kaže on, objašnjavajući zašto rado finansira nove poslovne poduhvate. Njegov otac Ajvor (Ivor) izumeo je medicinsku kompresijsku navlaku i već početkom pedesetih godina Stoler je izum prodao jednoj danskoj kompaniji. Njih dvojica su osnovali „Siton heltker“ (Seton Healthcare) i kupili jednu lokalnu firmu u Oldamu kako bi proizvodili za zdravstveni sektor. Kompanija je izašla na berzu 1990. godine, dok je 1998. godine kupila „Šol“ (Scholl), proizvođača preparata za negu stopala, a godinu dana kasnije „London internešenel“, proizvođača prezervativa „dureks“. Stoler je nakon toga napustio upravni odbor kompanije.Kompanija „Rekit Benkizer“ (Reckitt Benckiser) kupila je ovu grupaciju 2010. godine, koja je tada imala novo ime „Es-Es-El internešenel“.Stolerove rane investicije nisu bile usmerene na profit, već na podršku ljudima koji su pokretali poslove. „Prodavao bih svoj udeo po istoj ceni za koju sam ga i kupio“, rekao je on.Međutim, oni koji pokreću posao moraju biti spremni na žrtve, kaže Stoler. „Naterao bi ih da uzmu drugi hipotekarni kredit“, dodaje on. „Ako ja rizikujem svoj novac, želim da budem siguran da se oni neće opustiti.“On je još od samog početka podržavao „Ej-Ou vorld“, kompaniju koja se bavi internet prodajom bele tehnike, jer mu se odmah dopao njen ambiciozni osnivač Džon Roberts (John Roberts). Mnogi njegovi milioni otišli su u njegovu dobrotvornu fondaciju, koja trenutno sponzoriše kupovinu novih orgulja za katedralu u Mančesteru. On takođe dosta ulaže u zone za mlade koje su mesta večernjeg okupljanja omladine u gradovima poput Oldama i Boltona.Akcije „Ej-Ou vorlda“ pale su za trećinu vrednosti od njihove inicijalne javne ponude prošle godine, nakon upozorenja da profit neće biti na očekivanom nivou. Stoler za to krivi bankare, koji su odredili početnu cenu akcija kompanije, i one koji su podigli njihovu vrednost za 33 odsto prvog dana trgovanja, a ne rane investitore.„Mnogi koje upoznajem žele da investiraju ne bi li ostvarili profit. To je veoma teško postići za kratko vreme.“