Dragi upozorio centralne banke na zamke slepog rizika

Mario Dragi (Mario Draghi) upozorio je centralne banke da ne smeju da smetnu s uma da postoji rizik da veliko monetarno popuštanje, uključujući i masovnu kupovinu obveznica, može dovesti do finansijske nestabilnosti i veće nejednakosti u prihodima građana.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) izjavio je da navodni uspeh mera, kao što je istorijski program kvantitativnog popuštanja (QE) ECB vredan 1,1 bilion evra (1.100 milijardi), ne bi trebalo da zaslepi rukovodstvo centralnih banaka, pa da zanemare moguće posledice kad preuzimaju rizik na finansijskim tržištima i prenebregnu opasnosti od produbljivanja društvene nejednakosti.

„S obzirom na to da primena tih novih instrumenata može imati drugačije posledice od konvencionalne monetarne politike, posebno u vezi s raspodelom bogatstva i distribucijom sredstava, postalo je važnije imati u vidu takve posledice, proceniti ih i, gde je to potrebno, ublažiti njihovo dejstvo“, izjavio je Dragi u Međunarodnom monetarnom fondu.

Centralne banke širom sveta suočene su s kritikom da je njihov odgovor od samog početka finansijske krize bio takav da je podsticao nerealan rast cena akcija i povećavao društvenu nejednakost.

Međutim, Dragi je sada prvi put opširnije govorio o nekim od briga koje su najviše došle do izražaja zbog agresivnog delovanja centralnih banaka širom sveta.

Predsednik ECB stao je u odbranu svoje odluke da se pokrene program QE i ostale mere popuštanja koje se sprovode u poslednjih godinu dana, tvrdeći da nema dovoljno naznaka da je već došlo do pojave neravnoteže u finansijskom sistemu. Takođe je ukazao da se svaka monetarna politika odražava na raspodelu bogatstva i da bi bilo posledica i troškova da ECB nije preduzeo nikakve mere.

Dragi je predočio da, iako je QE imao važan uticaj na cene akcija i poslovno poverenje, od značaja je pre svega ono što se događa s investicijama, potrošnjom i inflacijom u evrozoni.

Nastojeći da utiša nagađanja da bi ECB mogao da uspori dinamiku kupovine hartija od vrednosti u iznosu od 60 milijardi evra mesečno pre najavljenog kraja sprovođenja svog programa u septembru 2016, Dragi je rekao: „Što se toga tiče, mi ćemo u potpunosti sprovesti naš program, onako kako je najavljeno i, u svakom slučaju, dok ne vidimo održivo prilagođavanje toka inflacije.“

U poslednjih godinu dana, zaključno s aprilom 2015, inflacije u evrozoni nije bilo. Ciljana inflacija ECB je ispod dva odsto, ali veoma blizu tog nivoa.

Ova Dragijeva potvrda posvećenosti programu QE došla je nakon višenedeljne nestabilnosti na tržištu nemačkih obveznica koje važe za orijentir. One su naglo prodavane zato što su se pojavila nagađanja da će ECB smanjiti obim kupovine obveznica zbog jasnih znakova ekonomskog oporavka u evrozoni. Podaci objavljeni ranije ove nedelje pokazuju da je privreda evrozone nadmašila rast konkurentnih privreda SAD i Britanije u prvom kvartalu, pod uticajem rasta potrošnje izazvanog jeftinijim energentima i niskom inflacijom.

„Posle gotovo sedam godina i niza iznurujućih kriza, firme i domaćinstva se teško odlučuju da preuzmu ekonomski rizik“, rekao je Dragi.

„Iz tog razloga, prilično vremena će proći pre nego što ćemo moći da objavimo da smo uspeli i naš monetarni stimulus će ostati na snazi koliko god je potrebno da bi se cilj u potpunosti postigao na stvarno trajnim osnovama.“

Predsednik ECB rekao je da tvorci politike moraju „imati na umu da isuviše dug period veoma niskih realnih stopa može imati nepoželjne posledice u društvu s rastućim brojem starih osoba.“

U takvim društvima monetarno popuštanje može imati suprotan efekat od onog koji su centralne banke planirale.

„Za penzionere i one koji štede pre penzionisanja niske kamatne stope možda neće biti podsticaj za veću potrošnju“, rekao je predsednik ECB. „Naprotiv, to ih može navesti da štede više da bi nadomestili spori rast penzionih sredstava.“