Jedan od evropskih bežičnih operatera već je instalirao softver za blokiranje u svojim centrima podataka i planira da ga pokrene pre kraja 2015, tvrdi izvor Fajnenšel tajmsa

Nekoliko operatera mobilne telefonije namerava da blokira reklamne sadržaje na svojim mrežama, što bi mogla da bude priprema terena za sukob s digitalnim medijskim kompanijama kao što su „Gugl“ (Google), AOL i „Jahu“ (Yahoo).

Jedan od evropskih bežičnih operatera već je instalirao softver za blokiranje u svojim centrima podataka i planira da ga pokrene pre kraja 2015, tvrdi izvor Fajnenšel tajmsa (Financial Times). Ovaj softver sprečava učitavanje većine vrsta reklama na internet stranice i aplikacije, ali ne utiče na takozvane in-feed reklame kakve koriste Fejsbuk (Facebook) i Tviter (Twitter), koje se automatski prikazuju u kombinaciji s drugim sadržajima.

Tehnologiju za blokiranje razvila je izraelska startap kompanija „Šajn“ (Shine), među čijim se akcionarima nalazi i „Horajzon venčers“ (Horizon Ventures), investicioni fond Li Kašina (Li Ka-Shing), najbogatijeg čoveka u Aziji, koji takođe kontroliše „Hačison vampoa“ (Hutchison Wampoa), jednu od najvećih grupacija u sektoru telekomunikacija na svetu.

„Desetine miliona mobilnih pretplatnika širom sveta odabraće opciju blokiranja reklamnog sadržaja do kraja godine“, tvrdi Roj Karti (Roi Carthy), direktor marketinga „Šajna“.

„Ako se proširi, ovaj trend bi mogao da zada ogroman udarac onlajn reklamnoj industriji.“

Američki telekomunikacioni gigant „Verajzon“ (Verizon) ove nedelje je kupio AOL za 4,4 milijarde dolara u pokušaju da pronađe uporište na brzorastućem tržištu oglašavanja na mobilnim uređajima. Prema podacima nezavisne kompanije za istraživanje tržišta „Imarketer“ (eMarketer), oglašivači će ove godine potrošiti skoro 69 milijardi dolara na reklame koje se prikazuju na mobilnim uređajima, što je tri puta više od sume koju su potrošili pre dve godine.

Čelnici „Šajna“ kažu da su uspostavili saradnju s nekoliko mobilnih operatera, uključujući i jednog koji ima skoro 40 miliona pretplatnika, mada nisu želeli da ih imenuju.

Rukovodilac jednog evropskog operatera potvrdio je da ta kompanija, kao i nekoliko drugih u istom sektoru, planira da uvede blokiranje reklamnih sadržaja ove godine. Isti izvor dodaje da će operater o kojem je reč pokrenuti uslugu bez reklama i za početak je ponuditi svojim korisnicima kao jednu od opcija. Ali, pored toga, razmatra se i radikalnija ideja - operater je zove „bomba“ - koja bi se aktivirala istovremeno na celoj mreži s milionima pretplatnika. Meta bi bio internet pretraživač Gugl, a ideja je da se blokiraju reklame na njegovim sajtovima kako bi se kompanija primorala da se odrekne jednog dela prihoda.

Ovaj informatički gigant sa sedištem u Silicijumskoj dolini jeste i najveća reklamna kompanija na svetu koja godišnje zarađuje 60 milijardi dolara od internet pretraga - Jutjuba (YouTube) i servisa kao što su Gugl displej netvork (Google Display Network) i Dablklik (DoubleClick), koji objavljuju oglase drugih veb-sajtova.

Direktor mobilnog operatera koji razmatra ovu mogućnost priznaje da bi direktan napad na Gugl mogao da bude rizičan u pravnom smislu, ali i iz perspektive odnosa s javnošću. Prema pravilima o mrežnoj neutralnosti koja su na snazi u Evropskoj uniji i SAD, telekomunikacione kompanije imaju obavezu da obezbede jednak tretman za sve podatke koji protiču kroz njihovu mrežu.

Ali čak i na ovim tržištima bilo bi moguće blokirati reklamni sadržaj na Guglu „barem na sat ili dan“ kako bi se kompanija dovela za pregovarački sto, kaže on.

Mnogi mobilni operateri frustrirani su činjenicom da digitalne medijske kompanije ostvaruju profit korišćenjem njihovih superbrzih mreža, a da pritom ne ulažu ništa u njihovu infrastrukturu.

Ovu ljutnju dodatno je rasplamsao „Gugl“ prošlog meseca, kad je pokrenuo Prodžekt faj (Project Fi) i tako se svrstao u red bežičnih operatera u SAD.

„Gugl“ kaže da bi blokiranje reklama od strane mobilnih operatera bilo nerazumno, navodeći da „korisnici plaćaju mobilne internet pakete da bi imali pristup aplikacijama, video-strimovima, elektronskoj pošti i drugim uslugama koje vole, a mnoge od njih se finansiraju oglašavanjem.

„Gugl“ i druge internet kompanije ulažu ogromna sredstva u razvoj ovih usluga, kao i u infrastrukturu koja je potrebna da bi se one pružile. Blokiranje reklama na mobilnim mrežama verovatno bi dovelo do oštrog odgovora digitalnih medijskih kompanija. Francuski internet provajder „Fri“ (Free), u vlasništvu grupacije „Ilijad“ (Iliad), blokirao je 2013. sav reklamni sadržaj putem svog modema „Friboks“ (Freebox) i tako izazvao ogromnu kontroverzu. Pod pritiskom socijalističke vlade „Fri“ je bio primoran da prekine s tom praksom za manje od nedelju dana.
internet-marketing.jpg
Shutterstock 


Karti iz „Šajna“ kaže da je uklanjanje dosadnih reklama „potrošačko pravo“, čak iako ono podriva poslovni model internet oglašivača koji zavise od reklama.

„Onlajn reklamiranje izmaklo je kontroli i ometa korisnike“, kaže on. Reklame koje iskaču, spotovi koji se pokreću automatski i drugi oblici digitalnog oglašavanja mogu da potroše od 10 do 50 odsto internet saobraćaja u okviru mobilnih paketa, dodaje on. Mada je blokiranje reklama na mobilnim uređajima relativno nova pojava, na personalnim računarima je uobičajena i sve brže se širi. Više od 140 miliona ljudi, ili pet odsto internet populacije, koristi programe kao što je Adblok plus (Adblock Plus) kako bi izbegli reklame dok surfuju po internetu na svojim laptopovima ili desktop kompjuterima.

Kako je Fajnenšel tajms objavio u februaru, „Gugl“, „Majkrosoft“ (Microsoft) i „Amazon“ platili su tvorcima Adblok plusa da neke od oglasa na njihovim sajtovima puste da prođu kroz filtere ovog softvera.

„Guglov“ odnos prema blokiranju reklamnog sadržaja dodatno komplikuje činjenica da je upravo ovakav softver najpopularniji besplatan dodatak za njegov poznati pretraživač Hrom (Chrome).

Robert Cookson - digital media correspondent