Od 2010. godine do danas broj firmi iz Kine koje rade i zapošljavaju u Sjedinjenim Američkim Državama uvećan je za pet puta

Oko 80.000 poslova sa punim radnim vremenom sada postoji u Americi zahvaljujući kineskim investicijama, što je petostruko uvećanje za poslednjih pet godina i očigledna promena nakon decenija obeleženih američkim žalbama zbog izmeštanja poslova proizvodnje u Kinu.

Od 2000. godine kineske kompanije uložile su 46 milijardi dolara u SAD, a veći deo tog iznosa u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju koji je prošle nedelje objavila američka kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta „Rodijum grupa“ (Rhodium Group), uz sponzorstvo Nacionalnog odbora za odnose između SAD i Kine.

Ovo istraživanje predviđa da bi do 2020. godine kineska ulaganja u SAD mogla dostići 100-200 milijardi dolara, što bi dovelo do otvaranja 200.000-400.000 radnih mesta.

Međutim, kineska ulaganja u nekim sektorima nailaze na neodobravanje javnosti, posebno tamo gde postoji mogućnost primene u vojne svrhe, a mnogi američki političari upozoravaju da bi kineski investitori mogli iskoristiti prednost mnogo jeftinije radne snage u Kini i premestiti poslove u svoju domovinu.

Ali u izveštaju se navodi da su mnoga od ovih ulaganja zapravo spasla američke kompanije od stečaja, mnoge akvizicije dovele su do širenja poslovanja, a primeri racionalizacije broja zaposlenih su retki.

Izveštaj takođe ukazuje na brži tempo kineskog ulaganja u američke projekte u sektorima proizvodnje i usluga u poslednjih 18 meseci.

„Iako je 80.000 radnih mesta i dalje skromna brojka u odnosu na ukupan broj radnih mesta koji obezbeđuju strane firme, ona je ipak znatno porasla u odnosu na manje od 15.000 pre pet godina“, piše u izveštaju.

„Strahovi da će kineski investitori sistematski seliti kupljenu imovinu i prateće poslove u Kinu nisu se obistinili.“

Izveštaj daje detaljnu analizu kineskih ulaganja po izbornim oblastima i navodi da su do kraja prošle godine kineski investitori osnovali skoro 1.600 firmi širom zemlje.

Posmatrano po državama, najveći priliv ulaganja zabeležen je u Kaliforniji, Teksasu, Ilinoisu, Njujorku i Severnoj Karolini, gde je otvoreno 15.000 radnih mesta.

U Severnoj Karolini nalazi se „Smitfild fuds“ (Smithfield Foods), koji je 2013. godine kupio proizvođač mesa „Šuanghui grupa“ (Shuanghui Group), kao i američka baza kompjuterskog giganta „Lenovo“ sa sedištem u Pekingu, koji je 2005. godine kupio „Aj-Bi-Emov“ (IBM) ogranak koji se bavi proizvodnjom ličnih računara.

Trenutno su kineske direktne investicije u SAD gotovo jednake ulaganjima japanskih kompanija 80-ih godina prošlog veka, navodi se u izveštaju.

Kada je američka javnost počela snažno da se protivi uvozu japanskih proizvoda i ulaganjima iz ove zemlje, Japan je naložio automobilskim gigantima da lokalizuju proizvodnju u SAD da bi otvorili radna mesta i neutralisali političko protivljenje povećanom uvozu.

Neki uticajni ljudi zalažu se za povećanje kineskih ulaganja u američku privredu.

U članku objavljenom u junskom broju magazina Atlantik (The Atlantic) bivši američki državni sekretari za finansije Henri Polson (Henry Paulson) i Robert Rubin (Robert Rubin) zastupali su mišljenje da kinesko investiranje u dotrajalu američku infrastrukturu treba ohrabriti.

Jamil Anderlini - Peking