Kraljevstvo izgrađeno na crnom zlatu predviđa postepeno ukidanje fosilnih goriva u 21. veku

Saudijska Arabija, najveći izvoznik sirove nafte na svetu, mogla bi postepeno da ukine upotrebu fosilnih goriva do sredine ovog veka, izjavio je prošle nedelje ministar energetike ovog kraljevstva Ali el Naimi.

Ova izjava predstavlja zapanjujuće priznanje jedne nacije čije se bogatstvo, moć i preveliki uticaj u svetu zasnivaju na njenim ogromnim rezervama sirove nafte.

Naimi, čije objave o zalihama nafte obično utiču na tržišna kretanja, na marginama poslovnog samita o klimatskim promenama, održanog u Parizu prošle srede, izjavio je: „Mi u Saudijskoj Arabiji svesni smo toga da nam jednog dana, i to vrlo uskoro, neće biti potrebna fosilna goriva. Ne znam da li će se to desiti 2040, 2050. godine ili kasnije.“

Iz tog razloga, rekao je, kraljevstvo planira da postane „globalna sila u proizvodnji solarne i energije vetra“ i u narednim godinama mogla bi početi da izvozi struju umesto fosilnih goriva.

Mnogi stručnjaci iz oblasti energetike bi za njegov cilj, koji podrazumeva ukidanje fosilnih goriva do 2040. godine, rekli da je previše ambiciozan.

Saudijska Arabija je najveći potrošač nafte na Bliskom istoku, i više od 25 odsto njene ukupne proizvodnje, odnosno više od 10 miliona barela sirove nafte dnevno, koristi za svoje potrebe.

U izveštaju iz 2012. godine koji je sastavio „Sitigrup“ (Citigroup), američka multinacionalna bankarsko-finansijska korporacija, navodi se da bi, ukoliko potražnja Saudijske Arabije za naftom nastavi da raste istom dinamikom, ova zemlja mogla postati neto uvoznik nafte do 2030. godine.

Međutim, iako svestan da će Saudijska Arabija jednog dana prestati da koristi naftu, gas i ugalj, Naimi je izjavio da se apeli da se najveći deo fosilnih goriva ne eksploatiše kako bi se izbegle rizične klimatske promene zasad moraju „staviti u drugi plan“.

„Možete li to sebi priuštiti danas?“, upitao je ostale učesnike samita, uključujući britanskog ekonomistu Nika Sterna (Nick Stern), autora izveštaja britanske vlade iz 2006. godine o ekonomiji klimatskih promena. „To je možda sjajan cilj, ali će biti potrebno mnogo vremena da se on ostvari.“

S obzirom na to da milijardu ljudi širom sveta još uvek nema pristup električnoj energiji, velika potražnja za fosilnim gorivima će postojati još mnogo godina, naveo je on, i dodao da se još mnogo truda mora uložiti u pronalaženje načina da se nafta, ugalj i gas koriste bez ispuštanja ugljen-dioksida, koji dovodi do globalnog zagrevanja.

Saudijska Arabija, kao i druge zemlje Persijskog zaliva, koje i same troše mnogo nafte, odavno govori o planovima da koristi više energije iz obnovljivih izvora.

Zvaničnici ovog kraljevstva su pre tri godine objavili da planiraju da izgrade toliko veliki broj solarnih elektrana da će biti u mogućnosti da izvoze struju dobijenu iz tih postrojenja. Ali nedavni pad cena nafte doveo je do veće podozrivosti u vezi s ishodom takvih projekata.

Naimi je izjavio da ne smatra da će niže cene sirove nafte učiniti solarnu energiju neekonomičnom.

„Verujem da će solarna energija biti još isplativija od fosilnih goriva,“ izjavio je.

Ove izjave ministar je dao u jeku priprema Pariza da bude domaćin samita Ujedinjenih Nacija (UN) u decembru, na kojem bi skoro 200 zemalja trebalo da potpiše globalni pakt o klimi.

Pred taj sastanak lideri Nemačke i Francuske pozvali su na prestanak emisije ugljenika u ovom veku.

Na prethodnim sastancima UN svetski lideri su se već složili da ograniče emisiju ugljenika dovoljno da se izbegne rast prosečne globalne temperature za više od dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijske revolucije.

Međutim, Stern je izjavio da dosadašnje aktivnosti na koje su se zemlje obavezale u susret samitu u Parizu nisu dovoljne da bi utrle put ispunjavanju cilja od dva stepena Celzijusa. Stoga, od ključne je važnosti da bilo kakav sporazum potpisan u Parizu uključi mere koje od zemalja zahtevaju da u budućnosti intenziviraju svoje aktivnosti po pitanju klime, rekao je on.

Predsednici odbora i direktori skoro 60 velikih kompanija koje su učestvovale u prošlonedeljnom sastanku u Parizu podržali su izjavu kojom se vlade pozivaju da krajem ove godine potpišu značajan sporazum koji će predstavljati adekvatan odgovor na klimatske promene.

Kompanije, uključujući „Erbas“ (Airbus), „Nestle“ i „Simens“ (Siemens), navele su da su nameti koje one plaćaju za emisije ugljenika „ključni“ za usmeravanje poslovnih odluka i trebalo bi da budu praćeni ukidanjem subvencija za fosilna goriva.

Kristijana Figeres (Christiana Figueres), najviša zvaničnica UN za zaštitu klime, rekla je da broj i veličina kompanija koje prisustvuju sastanku u Parizu predstavljaju „prekretnicu“ u debati o globalnom zagrevanju.

Međutim, nekoliko direktora energetskih kompanija, uključujući i predsednika odbora kompanije „Glenkor“ (Glencore), koja se bavi trgovinom i rudarstvom Tonija Hejvorda (Tony Hayward), ponovilo je Naimijevo upozorenje o dugoročnoj potražnji za fosilnim gorivima u mnogim zemljama.

Pilita Clark - Pariz