Rudarske kompanije „na aparatima“ usled pada tržišne kapitalizacije i prinosa, pokazao je izveštaj konsultantske kuće „Prajsvoterhaus Kupers“ zasnovan na analizi poslovanja 40 najvećih kompanija iz ovog sektora

Rudarski sektor posrće pod udarcima koje mu nanosi pad cena robe i interesa akcionara. Možda i nije iznenađenje što se u najnovijem godišnjem pregledu koji objavljuje konsultantska kuća „Prajsvoterhaus Kupers“ (PwC) situacija u ovoj industriji opisuje bokserskim žargonom.

„Rudarske kompanije će morati da nastave da drže gard ... dok se trude da eskiviraju brojne udarce u poslovanju“, piše u izveštaju za 2015. godinu pod nazivom „Rukavice su skinute“.

Taj izveštaj - koji se zasniva na analizi poslovanja 40 najvećih rudarskih kompanija po tržišnoj kapitalizaciji - skreće pažnju na neka nepovoljna kretanja. Ukupna tržišna kapitalizacija od nešto manje od 800 milijardi dolara zabeležila je pad od 16 odsto i vratila se na nivo iz 2005. Istini za volju, taj strmoglavi pad samo je polovina onog koji je zabeležen 2013. godine - pre samo četiri godine pad je bio dvostruko veći.

Prinos na angažovani kapital 40 najvećih rudarskih kompanija takođe je pao na najniže grane otkako je PwC počeo da objavljuje godišnji pregled 2005. godine.

Samo je mali broj kompanija, među kojima su „Norilsk nikl“ (Norilsk Nickel) i „Rendgold risorsiz“ (Randgold Resources), postigao prinos veći od 15 odsto, što je procenat koji bi mnogi investitori smatrali neophodnim.

Jedna od oblasti u kojoj, po mišljenju analitičara PwC, rudarske kompanije „hodaju po tankoj žici“ jeste njihova politika u pogledu dividendi. Mnoge najveće kompanije u ovom sektoru, između ostalih „BHP Biliton“ (BHP Billiton) i „Rio tinto“, žele da nastave da plaćaju stabilne ili rastuće dividende kako bi privukle investitore.

Ali koeficijent pokrivenosti dividendi 40 najvećih rudarskih kompanija - odnosno zarada po akciji u odnosu na dividendu po akciji - iznosi samo 1,1. Situacija je bila još gora 2013, kad su kompanije morale da pozajmljuju novac da bi isplatile ulagače.

Kako PwC naglašava, „ova praksa nije održiva na duži rok... Dividende isplaćene 2014. iscrple su svu raspoloživu gotovinu, smanjujući finansijsku fleksibilnost rudarskih kompanija u trenutku kad se očekuje da će se period slabljenja nastaviti“. Budući da je tokom 2014. kreditni rejting skoro polovine od 40 najmoćnijih smanjen ili ocenjen kao negativan, kompanije u ovom sektoru moraju da zaštite svoj bilans stanja.

Kao posledica isplata dividendi i opadajuće tržišne kapitalizacije, prinos od dividendi u rudarskim kompanijama skočio je na pet odsto, što je najviši nivo u poslednjih deset godina.

Izveštaj ukazuje i da su nastojanja rudarskih kompanija da smanje troškove imala podršku prošle godine u vidu pada cena nafte i slabljenja lokalnih valuta, ali i upozorava da će im u narednom periodu biti sve teže da povećaju protok novca. Smanjenje kapitalnih ulaganja je neizbežno: kapitalni troškovi 40 najvećih kompanija u rudarskom sektoru srezani su 2014. za 20 odsto.

PwC takođe upozorava i da bi trenutna situacija mogla da dovede do nestabilnosti ponude u budućnosti. Velike kompanije su 2014. smanjile sredstva namenjena istraživanju na samo 4,9 milijardi dolara, što je manje od polovine budžeta od pre dve godine, ali još više brine način na koji je presušilo finansiranje za istraživače u manjim kompanijama.

„Smanjenje kapitala koji se prikuplja i troši za istraživanje dovodi u pitanje sposobnost rudarskih kompanija da pronađu dodatne jeftine rezerve kako bi mogle da ostanu konkurentne, kao i njihovu sposobnost da odgovore na potencijalni rast potražnje za robom. Industrija bi mogla da plati cenu svoje inertnosti“, kaže se u izveštaju.

Prema ovome, ne izgleda da je industrija u opasnosti da bude nokautirana. Ali rudarski sektor se našao „na konopcima“ i očigledno su mu neophodni neki dobri potezi.

James Wilson