Orbanovo rešenje za brokerski skandal ruši „primirje“ s bankama

Krajem prošle godine direktor austrijske bankarske Erste grupe Andreas Trajhl (Andreas Treichl) sastao se s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Premijer i jedan od najglasnijih kritičara njegove politike ušli su u teške pregovore kako bi postigli „mirovni sporazum“ u najžešćem sukobu između banaka i vlade u jednoj evropskoj zemlji.

Dogovor je predstavljen javnosti u februaru ove godine. Erste grupa je obećala da će pojačati kreditiranje u Mađarskoj za 550 miliona evra tokom tri godine. Vlada u Budimpešti se obavezala da će smanjiti svoj kontraverzni bankarski porez - najveći takav porez u Evropi uveden 2010, kad je Orbanova stranka Fides došla na vlast - i svesti ga u okvire evropskih normi do 2019, što bi bilo od koristi za ceo sektor. Vlada je takođe obećala da neće uvoditi nikakve nove mere koje bi zadale udarac profitima banaka.

Kao potvrdu tog dogovora mađarska vlada i EBRD, koja je posredovala u sklapanju „primirja“, prihvatile su da preuzmu po 15 odsto udela u mađarskoj filijali Erste banke.

Međutim, nekoliko nedelja pre završetka te transakcije „mirovni plan“ je doveden u pitanje. Mađarska traži od banaka da finansiraju spasavanje hiljada žrtava najvećeg finansijskog skandala koji je ovu zemlju pogodio poslednjih godina. Tri brokerske kuće koje nisu povezane s tim bankama zatvorene su zbog optužbi za proneveru.

Banke tvrde da nadoknada štete klijentima tih brokerskih kuća kroz dva fonda za osiguranje depozita, u koje će banke sada morati da uplaćuju mnogo veće godišnje sume, nije pravedno rešenje.

Izvori upoznati s dešavanjima kažu da je razrešavanje mađarskog sukoba takođe trebalo da osnaži poverenje u bankarski sektor širom centralne i istočne Evrope. Tim sektorom dominiraju banke koje imaju jaku poziciju i u Mađarskoj - austrijske Erste i Rajfajzen (Raiffeisen), italijanska Unikredit (UniCredit) i belgijska KBC banka.

Vlada u Budimpešti bila je spremna da sklopi mir delimično i zbog toga što je neke ciljeve već postigla. Prošle godine je primorala banke da devizne hipotekarne kredite vredne devet milijardi evra konvertuju u forinte. Troškovi otplate ovih kredita nekontrolisano su porasli i ozbiljno pogodili potrošače kad je vrednost mađarske valute pala tokom finansijske krize.

Pored toga, preuzimanjem dve od deset najvećih banaka u zemlji, vlada je postigla još jedan svoj cilj i povećala vlasnički udeo u bankarskom sektoru .

S „mirovnim sporazumom“ sve je izgledalo u redu do marta, kad su tri brokerske kuće doživele kolaps. Najveća od njih „Kvestor“ (Quaestor) optužena je za finansijske malverzacije nakon prodaje obveznica namenjenih malim ulagačima u vrednosti od 210 milijardi forinti, od čega su, kako se tvrdi, obveznice vredne 150 milijardi forinti emitovane nezakonito.

Zbog razloga za koje bankari tvrde da nikada nisu zvanično objašnjeni parlament je petostruko povećao minimalni iznos naknade štete, na 100.000 evra, za svakog od 32.000 klijenata „Kvestora“. Spasavanje brokerskih kuća verovatno će povećati sumu koju su banke obavezne da uplaćuju u dva fonda za zaštitu investitora za oko 100 miliona dolara godišnje u periodu od deset godina, kaže zamenik guvernera centralne banke.

Mađarski zvaničnic ukazuju da će iznosi koje banke uplaćuju u osiguravajući fond moći da se odbiju od poreza odmah po likvidaciji „Kvestora“, ali taj proces može da potraje i deset godina. Vlada je prošle nedelje takođe izjavila da razmatra uvođenje dodatnih poreskih olakšica u 2016. za banke koje povećaju kreditiranje.

Neil Buckley