Rast ABS na auto-pozajmice već je dostigao 7,5 milijardi evra, što je porast od čak 5,4 milijarde u odnosu na prošlu godinu, ukazuju podaci Morgan Stenlija

Dok se šire tržište hartija od vrednosti obezbeđenih aktivom (ABS) suočava sa problemima, emisije ABS koje kao sredstvo obezbeđenja koriste kredite za kupovinu vozila do sada su ove godine dostigle vrednost of 7,5 milijardi evra, što je porast u odnosu na 5,4 milijarde evra u istom periodu prošle godine, pokazuju podaci investicione banke Morgan Stenli (Morgan Stanley), koja takođe predviđa da će njihova vrednost u Evropi do kraja 2015. dostići rekordnih 20 milijardi evra.

Sekjuritizacija auto-kredita podrazumeva podizanje potrošačkih kredita za kupovinu vozila i kredita za finansiranje zaliha, koji se zatim prodaju investitorima u vidu obveznica.

Izdavanje novih hartija od vrednosti pokrivenih aktivom, koje pokreće auto-industrija, odnosno finansijske kompanije u vlasništvu proizvođača automobila, najaktivnije je u Nemačkoj i Velikoj Britaniji i predstavlja retku svetlu tačku u industriji potonuloj u pesimizam.

“Oporavak evropske privrede u tome igra važnu ulogu”, izjavila je Vasundara Goel (Vasundhara Goel), analitičar u Morgan Stenliju.

“Situacija u Evropi se poboljšava, nezaposlenost opada, BDP raste, a bolji protok i dostupnost kredita predstavljaju veliko ohrabrenje za korisnike zajmova”, kaže ona.

Sekjuritizacija u Evropi, koja takođe obuhvata prepakivanje hipotekarnih kredita, potraživanja po kreditnim karticama i drugih zajmova, značajno je posustala od početka finansijske krize. Taj sektor je i dalje slab, uprkos velikim naporima Evropske komisije da ga oživi i na taj način olakša protok kredita i pokrene privredni rast.

Banke su najčešće posezale za sekjuritizacijom kako bi uklonile aktivu iz svojih bilansa stanja i uvele nova finansijska sredstva, koja zatim mogu da se koriste za kreditiranje privrede. Ali najveći pojedinačni emiter ABS ove godine u Evropi je “Folksvagen” (Volkswagen).

Potražnja za ABS značajno je oslabila usled pooštravanja zakonskih propisa, koji su investitore primorali da povećaju kapital koji se koristi kao obezbeđenje.

Povlašćene hartije od vrednosti podržane auto-kreditima nisu bile pogođene tim problemom, delimično i zbog toga što imaju kraći rok dospeća i smatraju se finansijskim proizvodima izuzetno niskog rizika.

“One se koriste skoro kao zamena za gotovinu”, kaže Dejvid Kouvi (David Covey), rukovodilac “Nomure” zadužen za evropsku ABS strategiju. “Otplaćuju se toliko brzo da je rizik od produžetka roka dospeća veoma mali.”

On dodaje da finansijske kompanije u vlasništvu proizvođača automobila nemaju mogućnost da se finansiraju pomoću pokrivenih obveznica, što je izvor finansiranja koji tradicionalno koriste banke i za koji u Evropi važe blaži propisi nego za ABS.

Iz tog razloga, proizvođači automobila osnivaju sopstvene finansijske kompanije - takozvane interne banke - koje upravljaju njihovim programima sekjuritizacije.

Finansijski ogranci industrijskih kompanija ne napuštaju tržište čak i ako se uslovi poslovanja pogoršaju, ukazuje Džordž Galijers (George Galliers), analitičar “Everkora” (Evercore).

“Primarna misija finansijskih ogranaka je da obezbede podršku matičnoj kompaniji koja proizvodi motorna vozila”, kaže on.

“Obezbeđivanje prinosa na vlasnički kapital i vrednosti za akcionare samo su sekundarni ciljevi. Kada dođe vreme da se donese važna poslovna odluka, ona će uvek ići u korist matične kompanije.”

Thomas Hale