Albanija u strahu od posledica grčke krize

Albanija se suočava s rizikom da bi previranja u susednoj Grčkoj mogla da primoraju desetine hiljada albanskih radnika migranata da se vrate u svoju domovinu, što bi prekinulo dotok preko potrebnog novca njihovim porodicama u jednoj od najsiromašnijih država u postkomunističkoj istočnoj Evropi.

Ministri u Tirani su uvereni da finansijski sistem Albanije može da preživi buru iako su tri banke u ovoj državi u grčkom vlasništvu i imaju kontrolu nad skoro 16 odsto ukupne aktive u albanskom bankarskom sektoru.

Medutim, zabrinutost povodom mogućeg povratka migranata ukazuje na to da bi Albanija i druge balkanske zemlje, pre nego li partneri Grčke u evrozoni, mogle prve osetiti domino efekat krize u Atini u ekonomskom i socijalnom pogledu. Oko 12 odsto od ukupno 3,2 miliona stanovnika Albanije živi ispod granice siromaštva po definiciji Svetske banke, s manje od dva dolara dnevno.

„Radnici migranti iz Albanije počeli su da odlaze u Grčku još početkom devedesetih”, rekao je albanski ministar spoljnih poslova Ditmir Bušati (Ditmir Bushati) u obraćanju grupi novinara iz EU koji su posetili Tiranu prošle srede.

„Novac koji stiže od Albanaca iz inostranstva, iz Grčke, a takođe i iz Italije, predstavlja značajnu podršku albanskoj privredi. U ekonomskom smislu već osećamo efekte grčke krize.”

Iznos doznaka iz inostranstva pao je sa 952 miliona evra 2007. na 544 miliona evra prošle godine, ali čak i ta niža suma iznosi oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda Albanije. Oko 180.000 albanskih migranata vratilo se u domovinu u poslednjih pet godina kako se grčka kriza sve više zahuktavala, ali se ipak procenjuje da je nekoliko stotina hiljada njih, iako većina nelegalno, ostalo u toj zemlji - uglavnom u širem području Atine i severnom lučkom gradu Solunu.

Sada postoji opasnost da će se veliki broj migranata vratiti u Albaniju ukoliko izgube posao ili ušteđevinu u Grčkoj. To bi za kratko vreme povećalo nezaposlenost, koja trenutno iznosi 14 odsto radno sposobnog stanovništva, izvršilo pritisak na već opterećeni sistem socijalne zaštite i predstavljalo izazov u pogledu načina na koji bi deca migranata, koja su se školovala na grčkom jeziku, bila integrisana u albanske škole i društvo.

Ovi problemi se smatraju potencijalno opasnijim za Albaniju nego rizik od prelivanja finansijske nestabilnosti iz Grčke. Zvaničnici albanske centralne banke kažu da tri grčke banke u ovoj zemlji imaju stopu adekvatnosti kapitala iznad 17 odsto, što je komotno iznad propisanog minimalnog nivoa od 14 odsto.

Kako Bušati tvrdi, grčka kriza bi ipak mogla da ima nepovoljne posledice jer bi mogla da unazadi nedavne napore Grčke i Albanije da se smanje tenzije u njihovom odnosu koji je opterećen teritorijalnim, etničkim, manjinskim i drugim sporovima, od kojih pojedini datiraju još od Drugog svetskog rata.

„U doba duboke ekonomske i finansijske krize mnogo je teže rešavati ovakve probleme. Nacionalistička retorika se vraća u modu, a to ne stvara atmosferu koja pogoduje rešavanju bilateralnih pitanja”, kaže Bušati.

Najavljeno je da će Nikos Kocijas (Nikos Kotzias), ministar spoljnih poslova Grčke, posetiti Tiranu 15. jula, ali još je neizvesno da li će doći s novim idejama za prevazilaženje nesuglasica o tome kako da se razgraniči epikontinentalni pojas između ove dve zemlje u Jonskom moru. Godine 2010. albanski ustavni sud poništio je teritorijalni dogovor koji je godinu dana ranije potpisan s Grčkom.

Još jedna tačka neslaganja, po mišljenju Tirane, jeste to što su Albanija i Grčka, iako obe članice NATO, tehnički još uvek u ratu, jer grčki parlament nikada nije poništio dekret koji je usvojen kada su italijanske snage stacionirane u Albaniji napale Grčku 1940. godine. S tačke gledišta Albanije, to sprečava etničke Albance Čame, koji su bili proterani iz Grčke za vreme Drugog svetskog rata zbog navodne saradnje s nacistima, da povrate konfiskovanu imovinu.

Tony Barber - Tirana