Ekonomija deljenja postaje mejnstrim

Pokazalo se da ekonomija deljenja podrazumeva mnogo toga. Ona se odnosi na: način da se više oblasti ljudskog postojanja pretvori u ad hok tržišta; vrstu regulatorne arbitraže; i neformalnu ekonomiju koja omogućava utaju poreza.

Ekonomija deljenja je, pre svega, „disruptivni” ekonomski obrazac koji pokreće nove izvore snabdevanja. Bilo da se ovo odnosi na nedovoljno korišćena sredstva (privatne automobile, slobodne sobe) ili na radnu snagu (ljude koji žele da nekoliko sati rade dopunski kao taksisti, lični kupci ili kuriri), ona na pravi način koristi resurse koji ranije nisu bili efikasno organizovani.

Na tržištima koja su izložena ovoj novoj pojavi njen efekat će verovatno biti deflatoran - u korist potrošača, ali na štetu tradicionalnih pružalaca usluga.

Ovo treba imati u vidu s obzirom na to da se ekonomija deljenja suočava sa još jednim naletom izazova. Pojedine prednosti koje ove kompanije trenutno uživaju slabiće zbog jačanja regulatornih i pravnih pritisaka i zbog preplitanja njihovih poslovnih modela s modelima kompanija koje posluju na tradicionalan način. Ali konkurentske prednosti onih kompanija koje su pronašle način da pružaju korisne usluge nudeći ih na nov i efikasniji način trebalo bi da budu trajne.

Prošlonedeljno hapšenje dva rukovodioca kompanije „Uber” (Uber) u Parizu, kojima će se, kao i „Uber Fransu” (Uber France) suditi krajem godine, stavilo je ove pritiske u prvi plan na najdramatičniji način.

Naravno, neće biti moguće da usluge kao što je „uberpop”, servis za deljenje troškova prevoza jeftiniji od ostalih vrsta prevoza u zemlji, nastave da funkcionišu uz manje striktne propise od onih koje važe za tradicionalne taksi usluge.

Slično se dešava i drugde u svetu, ali je manje vidljivo.

Veliki broj američkih kompanija koje su predvodnici ekonomije deljenja povinovao se zakonu o radu na daleko manje borben način.

U poslednjih nekoliko dana, „Šip” (Shyp), servis za pakovanje i transport, i „Instakart” (Instacart), preduzeće za isporuku namirnica, počeli su da radnicima po ugovoru daju stalno zaposlenje. Time su se pridružili ostalim kompanijama koje su učinile isto to prošle godine, uključujući i „Mancri” (Munchery), za kućne dostave obroka, i „Helou Alfred” (Hello Alfred), koji pruža razne druge vrste usluga.

Ove kompanije ne pokazuju da ih ova promena zabrinjava i tvrde da će im ona omogućiti da obezbede bolju uslugu jer će moći da obučavaju i nadgledaju svoje radnike. Ali istina je da će se, ukoliko nastave da tretiraju zaposlene kao radnike po ugovoru i ukoliko se utvrdi da krše zakon, suočiti s velikim računima za zaostale poreze i time potencijalno ugroziti svoje poslovanje.

Ovakav razvoj situacije dovešće do toga da kompanije koje su predstavnici ekonomije deljenja postanu mnogo sličnije drugim vrstama kompanija, bilo da je to dobro ili loše. Umesto da jednostavno spajaju ljude kojima je potrebna određena usluga sa onima koji su voljni da je pruže, one će preuzeti mnogo više odgovornosti za isporuku svojih usluga zapošljavajući radnike i finansirajući sredstva u tom procesu.

Za neke od ovih kompanija većina prednosti ekonomije deljenja će ispariti. S najvećim izazovima suočiće se one koji posluju u sektoru usluga i zapošljavaju jeftinu radnu snagu za pružanje lokalnih usluga.

Njihova glavna prednost biće u tome što će moći da nakupe mnogo malih porudžbina putem pametnih telefona i u tome što će koristiti mobilne tehnologije i tehnologije u oblaku kako bi poboljšale pružanje svojih usluga. Ali prepreke za ulazak na ovo tržište su neznatne. Oni će u suštini ostati lokalna preduzeća koja se bore da uspostave mrežne efekte koji onlajn-platforme pretvaraju u pravi izvor bogaćenja.

Kada je reč o krupnim promenama koje donosi ekonomija deljenja, njena evolucija u nešto što je više mejnstrim ne bi trebalo da oslabi njene dugoročne potencijale. Troškovi će sigurno porasti. Osim što će morati da se pridržavaju zakonskih propisa, ove kompanije će morati da preuzmu više odgovornosti kako bi kvalitet njihovih usluga ostao na visokom nivou.

To podrazumeva da će morati da sprečavaju negativne pojave kao što je prevara i da pružaju osiguranje u slučaju da stvari krenu naopako. To će takođe značiti zapošljavanje više ljudi da preuzmu neke ključne aspekte poslovanja. Kao i sva uslužna preduzeća, i oni će morati da savladaju težak zadatak pružanja standardno dobre usluge.

Pod uslovom da mogu da izađu na kraj s političkim pritiskom, kompanije poput „Ubera” i „Erbienbija” (Airbnb) počivaju na ideji da internet omogućava da se organizuju velike nove grupe privrednih delatnosti. Ako ih posmatramo kao sredstvo da se dobro iskoriste znatni neiskorišćeni kapaciteti i radna snaga, njihov potencijal je neosporan.

Richard Waters