Evropa ili Kina - jedan od noževa u padu možete uhvatiti

Na finansijskim tržištima sve pljušti od padova. Jedna stara poslovica kaže „Nikad ne pokušavaj da uhvatiš nož u padu”, ili, drugim rečima, ne pravite se previše pametni tako što ćete kupovati berzanske akcije čija vrednost pada.

U ovom trenutku imate bar dve prilike za to. U Kini tržišni nož A akcija seče vazduh, dok kineske vlasti izgledaju rešene da ga uhvate - ili bar da primoraju druge da ga ne propuste.

U Evropi, usred velike političke drame, koja se doduše manje oseća na tržištima, takođe je došlo do velike i nagle prodaje berzanskih akcija. Sva velika zapadnoevropska tržišta od proleća su zabeležila korekcije od više od 10 odsto, dok je rasla zabrinutost u vezi s mogućim izlaskom Grčke iz zone evra.

Treba li da pokušate da uhvatite ijedan od tih noževa? Što se tiče Kine, odgovor je ne. Mere koje su vlasti najavile u poslednjih nekoliko nedelja imaju smisla jedino ako su očajničke. Čak iako su te mere imale blagog uspeha u podizanju cena ove nedelje, one će naneti veliku štetu naporima Kine da privuče novac međunarodne investicione zajednice. Ulaganje na ovom finansijskom tržištu sad bi podrazumevalo uverenost da ste u stanju da predvidite sledeći potez vlasti. Takođe, morali biste da se nosite s rizikom da vam neće biti dozvoljeno da povučete novac kad vam je to potrebno. Prema tome, najbolje je da ga se klonite.

Evropa je mnogo interesantniji slučaj. Kao što je već navedeno u ovoj kolumni, ona je ušla u ovu godinu s izuzetno niskim cenama u odnosu na SAD. Onda je usledio očekivani snažan oporavak cena evropskih akcija, ali to sada jenjava. Korekcija od proleća, zajedno sa slabijim evrom, znači da su od ove nedelje američke akcije imale bolji učinak od akcija evrozone za četiri odsto na godišnjem nivou, prema indeksima MSCI. Međutim, za razliku od Kine, nagla prodaja berzanskih akcija u Evropi je prošla u najboljem redu i bez panike.

Time se nastavlja uvreženi trend. Godine 2007, uoči kreditne krize, vrednost evropskog tržišta bila je veća od američkog, prema podacima kojima raspolaže „Dejtastrim” (čija definicija Evrope uključuje Rusiju i Tursku). Međutim, sad je američka tržišna kapitalizacija veća za 72 odsto. Neverovatan je stepen u kojem Evropa podbacuje u periodu nakon krize.

To znači da bi, uz dužan oprez, ovaj vikend (za nama) mogao biti dobar trenutak za kupovinu. Prvo, pogledajte relativne vrednosti. Evropski indeksi uvek izgledaju jeftinije od američkih jer oni sadrže manje akcija nalik onima koje pripadaju informatičkim gigantima, za koje je multiplikator zarade veliki. Medutim, evropski multiplikatori sad izgledaju jeftino u poređenju sa zaradama koje su na dnu ciklusa - dok se američkim berzanskim akcijama sad trguje pri visokoj vrednosti multiplikatora zarade, koji izgleda kao da je na vrhu ciklusa.

Ukoliko se uzme u obzir ciklično prilagođen P/E koeficijent, koji poredi tržišne cene s prosečnim zaradama u poslednjih 10 godina, cene akcija na svim glavnim evropskim berzama izgledaju jeftino u odnosu na ranije zabeležene vrednosti. Prema podacima kojima raspolaže konsultantska firma „Riserč afiliejts” (Research Affiliates), vrednost ciklično prilagođenog multiplikatora za Italiju i Španiju iznosi 11,2, tj. 12,4, u poređenju s njihovim istorijskim prosecima od 21,3, odnosno 15,5. Francuska i Nemačka takođe izgledaju jeftino u poređenju s ranije uočenim vrednostima. Takve tehnike procene vrednosti ne pomažu pri izboru pravog trenutka, ali su se oni pokazali kao moćni pretkazatelji prinosa tokom sledećih 10 godina. „Riserč afiliejts” predviđa godišnju stopu prinosa od 5,5 i 6,9 odsto za Italiju i Španiju tokom sledećih 10 godina.

Međutim, tu je i monetarna politika. Tržišta obveznica su sputana zato što ih Evropska centralna banka preplavljuje novcem. Moguć izlazak Grčke iz evrozone ovo će još više pojačati jer će se ECB truditi da osujeti bilo kakvu finansijsku zarazu. A znamo šta se dešava s cenama akcija tokom primene programa kvantitativnog popuštanja - one rastu.

Pored toga, evropske kompanije su tokom recesije napravile surove rezove. Ovo im pruža veliku operativnu prednost - svaki porast prihoda, uz oporavak, trebalo bi da se odmah pokaže u izveštaju o profitu.

Šta su ograničenja? Kao prvo, QE će imati užasne posledice po evro. Očekuje se da će to pomoći evropskoj privredi tako što će učiniti njenu robu konkurentnijom, a profite evropskih multinacionalnih kompanija u inostranstvu većim, ali će, s druge strane, umanjiti prinose stranih kompanija. One će morati da se zaštite od kursnih razlika.

A tu je i zabrinjavajuć višak vere u zarade. Prema Tomson Rojtersu (Thomson Reuters), brokerske kuće očekuju rast od 9,1 odsto u zaradama za ovu godinu u odnosu na prošlu, uprkos padu prihoda od četiri odsto. Ovo izgleda optimistično čak i bez usporavanja kineskog privrednog rasta i mogućeg izlaska Grčke iz evrozone i povećava rizik od razočaranja u kratkom roku.

Konačno, naravno, mračni scenario mogao bi postati stvarnost: izlazak Grčke iz evrozone dovodi do stanja haosa jer nameće neočekivane gubitke, politički revolt se kuva u drugim zemljama, a evro propada. QE je učinio da Evropa ogugla na takve strahove, a prinosi na španske i italijanske državne obveznice sugerišu da praktično nema nikakve šanse da se ovo dogodi. To znači da bi pad vrednosti, ako se desi ono najgore, mogao biti utoliko bolniji.

Međutim, važno je da je tržište svesno ovog rizika, što je i razlog zbog kog se evropske akcije uopšte mogu kupiti po tako niskoj ceni. To bi trebalo da ograniči štetu koju bi izazvala drama ovog vikenda i stvori priliku za kupovinu onima koji će se polako premeštati iz SAD u Evropu i uhvatiti ukoštac s valutnim rizikom. To je nož koji bi trebalo uhvatiti, oprezno doduše.

John Authers