Murov zakon čeka neki novi čip

Glavni pokretač rasta digitalne ekonomije do sada se ponašao kao bunar bez dna. Ali jednog dana će taj bunar presušiti.

Svojevrsna potvrda ove tvrdnje stigla je od „Intela” prošle nedelje, kad je ta kompanija najavila da će kasniti s proizvodnjom najnovije generacije poluprovodnika i to šest meseci.

Umesto da se broj tranzistora na integrisanom kolu udvostruči svake dve godine - što je bila stopa napretka koja je uglavnom ostvarivana u proteklih 50 godina, koliko je prošlo otkako je suosnivač „Intela” Gordon Mur (Gordon Moore) objavio svoju čuvenu pretpostavku - taj period se produžio na dve i po godine.

Ovo usporavanje Murovog zakona možda ne zvuči tako strašno, ali kad je reč o eksponencijalnom rastu, male razlike su bitne. To znači da će u narednih deset godina industrija proizvodnje čipova u pogledu dodatne računarske snage svetu doneti samo polovinu onoga što je ranije planirano.

Nije sve tako crno. Sektor tehnologije već radi na tome da pronađe način da ublaži usporavanje Murovog zakona koje je primetno već nekoliko godina.

No, „Intelovo” najnovije upozorenje ukazuje na niz faktora koji će imati dublji uticaj na industriju proizvodnje čipova i širi tehnološki sektor, a u krajnjoj liniji i na ostatak sveta.

Umesto da se računarski problemi rešavaju metodom grube sile - što je strategija koja je imala smisla kada je svaka sledeća generacija moćnijih čipova bila uvek nadohvat ruke - ovo usporavanje zahteva da se preispita način na koji se ta sila primenjuje.

Jedno od rešenja je projektovanje čipova optimizovanih samo za određene računarske procese. Grafičke procesorske jedinice, koje raščlanjuju procese koji zahtevaju veliku količinu podataka kako bi olakšale obradu, i FPGA čipovi koji se mogu reprogramirati za posebne namene takođe predstavljaju rastuća tržišta.

To takođe stoji iza procvata spajanja i preuzimanja u industriji proizvodnje čipova, među kojima je i „Intelova” ponuda za kupovinu „Altere”, proizvođača FPGA komponenti, vredna 16,7 milijardi američkih dolara.

Drugo rešenje za sektor proizvodnje čipova je da se istraživanja i proizvodnja svedu na manju grupu igrača koji mogu da održe korak s naukom i rastućim kapitalnim troškovima za opremanje postrojenja za izradu svake sledeće generacije čipova.

Samo „Intel” i „Aj-Bi-Em” (IBM), čije rezultate koriste „Samsung”, „Ti-Es-Em-Si” (TSMC) i „Globalfaundris” (GlobalFoundries), još uvek se bave istraživanjima.

Ironija je u tome da što je teže održati korak s Murovim zakonom to se „Intelova” strategija više isplati. Ova kompanija se oslanja na to da će uvek ona prva proizvesti najnoviju generaciju čipova. Treba samo da nastavi da vodi, čak iako se cela trka usporava; ostali učesnici će se truditi da održe tempo.

U međuvremenu ostatak sveta tehnologije se prilagođava. Manjak softverskih inženjera koji umeju da izvuku maksimum iz novih čipova predstavlja usko grlo. Ali, kako kaže Patrik Murhed (Patrick Moorhead), analitičar elektronskog tržišta, „lakše je dodati više ljudi armiji programera nego menjati zakone fizike”.

Vodeće računarske kompanije kao što je „Gugl” razrađuju plan kako da optimizuju svoje centre podataka da štedljivo koriste poboljšanja u pogledu digitalne produktivnosti.Ipak, u nekom trenutku ovaj implicitni zastoj će se jače osetiti. Murova novija pretpostavka je da će promena tempa postati vidljiva za otprilike deset godina. Naučna otkrića mogu doneti nadu.

„Aj-Bi-Em” je objavio da vrši istraživanje materijala kao što je grafen, ali i obećanje o gotovo neograničenoj računarskoj snazi koja je teoretski moguća uz kvantne čipove. Potencijal takođe leži u kompletno novom dizajnu, kao što su „Aj-Bi-Emovi” čipovi nalik ljudskom mozgu koji se ponašaju kao digitalne sinapse. Ali praktičnu vrednost eksperimenata poput ovih nemoguće je predvideti.

Eksponencijalni rast procesorske snage stoji iza povremenog diskontinuiteta u svetu tehnologije, ali i pojava pametnih telefona koja se desila zahvaljujući ogromnom skoku računarske snage. Ako je potrebno više vremena da se ovakvi preokreti dese, potrošači su ti koji će snositi troškove.

Zahvaljujući Murovom zakonu, predviđanja zasnovana na pojmu eksponencijalnog rasta takođe stoje iza pojedinih širih vizija o tome kako će tehnologija promeniti svet. Na primer, Rej Kurzvejl (Ray Kurzweil), futurista zaposlen u „Guglu”, predvideo je trenutak kad će računarska inteligencija prevazići ljudsku, što će dovesti do spajanja čoveka i mašine, otprilike 2045. godine - trenutak koji on naziva „jedinstvenost.”

Ukoliko Murov zakon zaista ostaje bez goriva, ovakve vizije će morati da budu „stavljene na čekanje”. Ali makar će čovečanstvo još neko vreme moći da uživa u sopstvenoj izuzetnosti.

Richard Waters