Fed i Banka Engleske - ko će dobiti trku?

Centralne banke počinju da liče na vozače koji se ove sezone takmiče u Formuli 1, u kojoj dva vozača ubedljivo drže vođstvo, ostavljajući sve ostale daleko iza sebe. Umesto Luisa Hamiltona (Lewis Hamilton) i Nika Rozberga (Nico Rosberg), čitajte: Savezne rezerve SAD (Fed) i Banka Engleske (BoE).

U svetu finansija njihove valute beleže rast uz fantastično prolazno vreme. Tokom prethodna dva meseca indeks koji meri vrednost britanske funte u odnosu na korpu glavnih valuta porastao je za 4,6 odsto, dok je dolarski indeks viši za oko četiri odsto.

Na tržištu vlada mišljenje da će Fed podići referentne kamatne stope kasnije u toku godine, a BoE početkom 2016. A šta onda? Teško je pronaći čak i jednog valutnog stratega koji bi prognozirao da će centralna banka bilo koje druge zemlje članice G10 podići kamatne stope pre 2017. godine.

Do tada će i Fed i BoE dodatnim povećanjem stopa preteći svoje ekvivalente u G10 za nekoliko krugova.„Predstoji nam dugo čekanje”, kaže Kit Džaks (Kit Juckes), strateg za devizno tržište u banci Sosijete ženeral (Société Générale), koji predviđa da će Evropska centralna banka podići kamatne stope 2018. godine, a Banka Japana „još kasnije”.

Ipak, tržište obveznica je suzdržano reagovalo na očekivanja u vezi sa američkim i britanskim kamatnim stopama. Trgovci obveznicama očekuju da će se u narednim godinama stope menjati umerenim tempom u odnosu na niske nivoe koje američka i britanska centralna banka trenutno održavaju.

U nekim ranijim ciklusima tržišta kamatnih stopa mnogo su snažnije reagovala na očekivanja da će centralne banke pooštriti uslove kreditiranja - kao što je to bio slučaj 2004. godine, na početku prethodne ere oštrije monetarne politike SAD.

Na tržištu sada ima „manje uzbuđenja zbog najavljenog rasta kamatnih stopa nego neposredno pre prvog povećanja 2004. godine”, kaže Džaks.

Šta je razlog tome? Valutni stratezi primećuju da je u nekoliko navrata ranijih godina tržište uzimalo zalet za podizanje stopa, ali bi ubrzo nakon toga njegova očekivanja bila izneverena.

Prema tome, nimalo ne iznenađuje sumnjičavost investitora prema najnovijim najavama, kako Feda tako i BoE, o podizanju kamatnih stopa.

„Već smo imali brojne lažne startove i odlaganja u ciklusu rasta stopa, što je dovelo do toga da su tržišta obveznica i kamatnih stopa sada prilično oprezna pri određivanju cena”, kaže Džaks.

Istina, ovog meseca je primetan drugačiji ton u izjavama te dve centralne banke, kaže Stiven Inglender (Steven Englander), rukovodilac globalne strategije deviznih tržišta u zemljama članicama G10 u banci Sitigrup (Citigroup).

„Međutim, investitori su se toliko puta opekli da sada Fed i BoE doživljavaju kao Lusi koja svaki put otme loptu Čarliju Braunu”, dodaje Inglender.

„Tržišta su sada više uverena da nam predstoji porast kamatnih stopa, ali još uvek preovladava mišljenje da će se u poslednjem trenutku pojaviti razlog da se to ne dogodi.”

Na prinose od obveznica uticali su drugi faktori, među kojima i niska inflacija na globalnom nivou i stimulativni program Evropske centralne banke.

„Prinosi na američke državne obveznice pod snažnijim su uticajem stanja na globalnim tržištima obveznica nego prognoziranih kamatnih stopa Feda”, kaže Kamal Šarma (Kamal Sharma), strateg deviznih tržišta u zemljama članicama G10 u Banci Amerike Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch).

Globalna inflacija i kvantitativno popuštanje imali su mnogo jači uticaj na prinose od američkih obveznica, a tu je i usporavanje rasta američke privrede.

„Što se tiče raspoloženja na tržištu obveznica, s jedne strane su slabi ekonomski rezultati, a s druge Fed, koji tvrdi da samo što nije počeo novi ciklus pooštravanja monetarne politike”, dodaje Šarma.

Pretpostavka je sledeća - kada Fed i BoE pokažu svoju odlučnost u praksi i kad se ekonomski rezultati poboljšaju, prinosi će više pratiti očekivanja u vezi s kamatnim stopama, ali to će morati da se desi mnogo brže nego što je to bio slučaj pred početak prethodnog ciklusa povećanja kamatnih stopa.

„Velika razlika u odnosu na 2004. godinu je to što Fed uporno pokušava da umanji očekivanja”, kaže Inglender.

„Dok su ranijih godina počeci ciklusa povećanja stopa dolazili kao potvrda tržišnih očekivanja, mislimo da će sada i devizno tržište i tržište fiksnih prinosa morati da prilagode svoja očekivanja u mnogo većoj meri.”

To povećava verovatnoću da će neka tržišta skliznuti sa staze ako se na putu povećanja stopa pojavi neka neravnina.

Prema rečima Ijana Stanarda (Ian Stannard), stratega za devizno tržište u banci Morgan Stenli (Morgan Stanley), tržište je fokusirano na pozitivne informacije. „Budući da se sve više približavamo podizanju kamatnih stopa, negativni potresi će izazvati snažnu reakciju na tržištu”, kaže on.

Mnogo je nepoznanica na ovom putu, a među njima je i pitanje kako će se dolar i funta ponašati pre i posle podizanja stopa. Problemi za britansku valutu mogli bi nastati zbog veličine deficita tekućeg platnog bilansa Velike Britanije, kao i zbog pitanja budućnosti njenog članstva u EU.

Dolar obično ojača pre nego što započne pooštravanje monetarne politike, a stagnira kad se kamatne stope podignu, ukazuje Šarma. „Ali ko će još, pored BoE, podići kamatne stope?”, pita se on.

Tržištu će biti potrebno oštro oko da bi spazilo sledeću priliku za rast i investicije. Što se tiče Feda i BoE, ovo je trka u kojoj nemaju konkurenciju.

Roger Blitz