Svet tobožnjih pravila evrozone

Kad god se nađete u istoj prostoriji sa evropskim zvaničnicima i razgovor se povede o evru, obično neko podigne prst i kaže: „Sve je to bajno i sjajno, ali to je suprotno pravilima.“ I onda svi ućute.

„Suprotno pravilima“ - to je nešto veoma važno u Evropi. Većina ljudi i ne zna šta su pravila. Ali svakako znaju da se pravila moraju poštovati.

Ta situacija me podseća na Kafkinu kratku priču „Pred zakonom“, u kojoj čovek traži da uđe u sud. Vratar mu kaže da je to u načelu moguće, ali ne u ovom trenutku.

Čovek provede čitav život ispred suda, čekajući da bude primljen. Pri kraju života rekli su mu da je uvek mogao ući. Čovek je poštovao pogrešna pravila - pravila razuma, a ne pravila zakona.

Pravila razuma su ono čime se mi bavimo u evropskoj raspravi o jedinstvenoj valuti. Mnoga od tih pravila ili ne postoje ili predstavljaju neko nategnuto tumačenje postojećih pravila.

Tokom nedavne grčke krize naišao sam na jedno potpuno novo pravilo. Prvi put sam za njega čuo od nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea (Wolfgang Schäuble). Ono glasi da zemlje članice evrozone nemaju pravo da ne ispunjavaju kreditne obaveze. Međutim, čim napuste zonu evra, to mogu da čine.

Potom sam pročitao kako bivši glavni ekonomista Evropske centralne banke Otmar Ising (Otmar Issing) navodi u intervjuu jednom italijanskom listu upravu to Šojbleovo pravilo. Kada to kažu tako važni ljudi, mora biti da je to istina, zar ne?

Zapravo, ispostavilo se da takvog pravila nema. Postoji samo Član 125 Evropskog ugovora o funkcionisanju Evropske unije. U tom članu piše da zemlje ne mogu da preuzimaju dugove drugih zemalja. Ovo je takođe poznato kao klauzula „nema spasavanja“ - iako se ispostavlja da i to tumačenje može zavarati.

U izuzetno važnoj presudi u irskom slučaju Pringl (Pringle) iz 2012. godine, Evropski sud pravde (European Court of Justice - ECJ) protumačio je da su programi spasavanja u redu, čak i po Članu 125, ako je cilj programa da zemlja primalac finansijskih sredstava stekne fiskalno održivu poziciju na duge staze.

U još jednoj važnoj presudi iz juna ove godine ECJ je podržao stav Marija Dragija da će činiti sve što bude potrebno kako bi pomogao zemlji evrozone ako se nađe na meti špekulativnih napada.

To obećanje predsednika Evropske centralne banke (ECB) prethodno je osporio Ustavni sud Nemačke. U oba slučaja ECJ nije podržao preovlađujuće nemačko pravno tumačenje.

Šta onda možemo da zaključimo iz prethodnih presuda ECJ u nedostatku eksplicitnog tumačenja tog suda o otpisu duga?

Jedan interesantan članak, koji su potpisala tri ekonomska stručnjaka iz evropskog trusta mozgova „Brojgel“ (Bruegel), iznosi zaključak da je otpis duga gotovo sigurno u saglasnosti sa važećim zakonom.

Njihov argument glasi: u slučaju Pringl, ECJ je u načelu dao zeleno svetlo za programe spasavanja sve dok je njihov cilj stabilizovanje javnih finansija. U presudi kojom je podržan stav predsednika ECB, sud je prihvatio princip da bi ECB mogla biti na gubitku prilikom kupovine obveznica, sve dok ta banka postupa u skladu sa svojim mandatom.

Saberite te dve stvari i eto vam otpisa duga. Nisam siguran da li bi ECJ u potpunosti pratio ovu argumentaciju ako bi se to pitanje ikada našlo pred tim sudom. ECJ bi verovatno nametnuo neka ograničenja. Ali bio bih iznenađen ako bi ECJ prihvatio nemačko tumačenje nakon što ga je prethodno odbacio.

Zašto se Nemačka i ECJ u tolikoj meri ne slažu? Očigledan razlog je to što evropski zakon o monetarnoj uniji sadrži nedoslednosti i dozvoljava različita tumačenja. Taj zakon ne dozvoljava izlazak iz evrozone, ni neizmirivanje obaveza, niti spasavanje, i stoga ne nudi jasnu proceduru u slučaju finansijske krize.

Nemačko gledište je da je klauzula „nema spasavanja“ jača od druge dve (nema izlaska, nema neizmirivanja obaveza) i stoga je prioritet. Drugi se ne slažu s tim.

Pored toga, nemački stručnjaci za ustavno pravo ne dozvoljavaju da ekonomski razlozi utiču na njihove pravne argumente, dok ih sudije ECJ uzimaju u obzir. Na dubljem nivou, ovo nisu razlike u mišljenju o zakonu, već politici i ekonomiji. Novo pravilo da nema spasavanja je politički stav zaodenut u pravni argument.

Ono što je zapravo posredi jeste da Nemačka ne želi da odobri Grčkoj otpis duga iz političkih razloga i koristi evropski zakon samo kao izgovor. Slično tome, kada Šojble predlaže izlazak Grčke iz evrozone, zapitajte se sa kojim pravilom je to u skladu.

Činjenica je da se pravila stvaraju u hodu kako bi se postigli sopstveni politički ciljevi.