Prema izveštaju grupacije HFR, tokom 2014. godine iz ovog sektora povučena su sredstva u neto iznosu od 3,4 milijarde dolara

Jul je bio još jedan loš mesec za trgovinu robom. Ne samo da su tržišta pretrpela teške udarce, uz posebno oštar pad cena zlata i nafte, već su neki dobro poznati hedž fondovi morali da zatvore vrata investitorima.

Kompanija za upravljanje imovinom „Blek river aset menadžment“ (Black River Asset Management), u vlasništvu poljoprivredne i trgovinske korporacije „Kargil“ (Cargill), zatvorila je svoj robni investicioni fond i još tri fonda, dok je kompanija „Armadžaro aset menadžment“ (Armajaro Asset Management) najavila zatvaranje svog robnog hedž fonda, koji upravlja imovinom vrednom 450 miliona dolara, nakon što je u prvoj polovini godine zabeležio gubitak od 11 odsto.

U međuvremenu, privatna investiciona grupacija „Karlajl“ (Carlyle) prekinula je saradnju sa osnivačima „Vermiliona“ (Vermillion), robnog hedž fonda u vlasništvu te grupacije, nakon što je aktiva fonda osetno smanjena.

Bio je ovo još jedan udarac za sektor koji se od 2011. godine suočava sa slabim povratom investicija. Ulagači su odlazili jedan za drugim, u potrazi za boljim povratom na drugim mestima. U izveštaju HFR, grupacije koja se bavi analizom hedž fondova, navodi se da su tokom 2014. godine iz ovog sektora povučena sredstva u neto iznosu od 3,4 milijarde dolara.

„Osnovni problem je nedovoljan broj investitora. Njihova iskustva na robnom tržištu tokom prošlih nekoliko godina uglavnom su bila loša“, kaže Majkl Koulmen (Michael Coleman), generalni direktor i osnivač kompanije „RCMA aset menadžment“ (RCMA Asset Management) iz Singapura, koja upravlja imovinom robnog fonda „Merčant komoditi fand“ (Merchant Commodity Fund) u vrednosti od 240 miliona dolara.

Hedž fondovi su od početka 21. veka jahali na talasu robnog superciklusa, uz dvocifreni povrat na uložena sredstva svake godine. To je privuklo brojne investitore u potrazi za alternativnim ulaganjima, dok je ogromna količina novca koja se slivala u taj sektor navodila neke vlade i nevladine organizacije da špekulativno trgovanje na robnim tržištima okrive za izazivanje neopravdane volatilnosti cena.

Međutim, kako je Blumbergov robni indeks (Bloomberg Commodity index) pao na najnižu vrednost u poslednjih šest godina, izgleda da je slab povrat na investicije stavio tačku na taktiku korišćenja robnih hedž fondova kao načina unošenja raznovrsnosti u investicione portfolije.

Nedostatak bilo kakvog inflatornog pritiska takođe je umanjio interes ulagača, kaže predsednik HFR Ken Hajnc (Ken Heinz), ukazujući da je neto odliv kapitala zabeležen tri godine uzastopno, počevši od 2012.

Smanjeni apetiti investitora već su doveli do zatvaranja nekih poznatih robnih hedž fondova u proteklih nekoliko godina.

„Klajv kapital“ (Clive Capital), vodeći fond koji je na svom vrhuncu upravljao aktivom vrednom pet milijardi dolara, vratio je milijardu dolara ulagačima 2013. godine. „Blu gold kapital“ (BlueGold Capital), koji je osnovao trgovac naftom Pjer Onduran (Pierre Andurand), zatvoren je godinu dana ranije. Onduran je 2013. pokrenuo novi hedž fond „Onduran kapital“ (Andurand Capital), koji je pretežno usmeren na naftu.

Slab učinak robnih hedž fondova poklapa se s periodom usporavanja privrednog rasta u Kini, koja je glavni pokretač rasta potražnje za robom na globalnom nivou. U sektorima metala i poljoprivrede, godine aktivnog trgovanja velikim količinama robe, kao rezultat pre svega povećane potražnje na tržištima u usponu, dovele su do prevelike ponude. U međuvremenu, tržište sirove nafte pretrpelo je strukturalne promene usled revolucije koju je pokrenula američka eksploatacija uljnih škriljaca.

Rivali „Kargila“, kao što je „Bangi“ (Bunge), takođe su morali da smanje ambicije na polju upravljanja imovinom. Holding grupacija „Luj Drajfus“ (Louis Dreyfus) 2011. godine je izdvojila svoj fond „Ajfel“ (Eiffel) iz sastava korporacije, mada je još uvek vlasnik „Edezije“ (Edesia), koja upravlja aktivom vrednom 2,7 milijardi dolara.

Za razliku od pasivnih fond menadžera koji ulažu u indekse i drže se dugih pozicija, menadžeri hedž fondova mogu da se „klade“ na uzlazne ili silazne trendove, u zavisnosti od tržišne perspektive. Ipak, većina menadžera hedž fondova ima veću sklonost ka dugim pozicijama, kažu analitičari.

Ove godine, međutim, čak i oni koji su se kladili na silazne trendove na tržištu imali su problema zbog visoke volatilnosti, zbog koje je bilo veoma teško zadržati dugoročne osnovne pozicije.

„Okruženje nije bilo povoljno za trgovinu“, kaže Amrita Sen, glavni strateg konsultantske kuće „Enerdži aspekts“ (Energy Aspects), i dodaje: „Nafta je bila jednostavno nepodnošljiva. Skoči pet centi, pa onda padne pet centi - ne možete da zadržite svoje pozicije.“

Ovim sektorom je zavladalo tako negativno raspoloženje da investitori sada izbegavaju i fondove koji obezbeđuju bolji povraćaj uloženih sredstava, kažu fond menadžeri.

Koulmenov „Merčant komoditi fand“ našao se na pravoj strani posle strmoglavog pada cena nafte, koji je usledio nakon odluke članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) da ne smanje proizvodnju, i uspeo da svojim ulagačima vrati skoro 60 odsto novca 2014. godine, ali i pored toga interesovanje investitora je skromno.

„Ako ne možete da sakupite sredstva posle (povraćaja od) 59 odsto, nećete imati mnogo uspeha ni ako gubite novac“, kaže Koulmen, čiji je fond 2015. godine imao promenljiv učinak, zabeleživši rast od samo 0,3 odsto.

Jedina oblast koja daje nadu sektoru robnih hedž fondova su fondovi za ulaganje u terminske ugovore kojima upravljaju savetnici za robnu trgovinu (commodity trading advisers, CTA). U početku fokusirani na robu, ovi fondovi sada investiraju širom tržišta terminskih ugovora, uključujući i ulaganja s fiksnim prinosom, akcijski kapital i valute.

CTA fondovi obično trguju uz pomoć kompjuterskih sistema i algoritama, pri čemu mnogi sadrže komponentu koja se odnosi na robna tržišta. Prema podacima brokerske kuće „Njuedž“ (Newedge), dvadeset najvećih CTA fondova je tokom 2014. ostvarilo povraćaj od 15,7 odsto, dok u ovoj godini taj iznos zasad iznosi 1,2 odsto.

„Povraćaj koji ostvaruju CTA fondovi je svetla tačka, i većina ovih fondova je beležila dobre rezultate proteklih 12 meseci, pa i prošlog meseca“, kaže Erik Serano Berntsen (Erik Serrano Berntsen), direktor kompanije za upravljanje aktivom „Stejbl aset menadžment“ (Stable Asset Management), koja ulaže u startap hedž fondove.

Da li će se entuzijazam vratiti u širi sektor hedž fondova, zavisi od povratka rastućih trendova na tržištu. Na mnogim robnim tržištima to će zavisiti od uticaja trenutno niskih cena na smanjenje zaliha i jačanje potražnje.

Smanjenje učešća na tržištu kao rezultat zatvaranja brojnih fondova moglo bi da otvori nove mogućnosti za one koji su i dalje u poslu.

Prema rečima Serano Berntsena: „Upravo sada, kad se većina špekulanata povukla, ukazuju se najpovoljnije prilike za one malobrojne koji su ostali. Noć je najmračnija pred svitanje“.

Emiko Terazono