Čitanje renminbi runa

„Šta je time hteo da kaže?“ Tako je, prema predanju, Meternik (Metternich), diplomata iz 19. veka, reagovao na smrt svog francuskog kolege Talerana (Talleyrand).

Mnogi od nas su se osećali isto tako dok su pokušavali da protumače događaje u Kini prošle nedelje, kada je njena valuta pod strogom kontrolom centralne banke pretrpela devalvaciju od 1,9 odsto, najveću u poslednje dve decenije.

Taj potez je bio jasan. Načinjen je dan nakon što je Kina objavila vrlo loše podatke o izvozu, koji su pokazali da je izvoz ovog dugogodišnjeg proizvođača skoro svega što ostatak sveta traži pao za osam odsto na godišnjem nivou. I tako je odgovor na ovo bio potpuno prirodan: to je značilo rat, rat valuta.

Devalvacija valute čini izvoz jeftinijim za druge, a takođe i otežava situaciju suparničkim izvoznicima. Mnogi akteri na svetskoj sceni žalili su se na valutne ratove i konkurentne devalvacije od početka finansijske krize, jer je izuzetno popustljiva monetarna politika održavala valute na niskom nivou. Tome se sad pridružila i Kina - čije ogromne zalihe deviznih rezervi omogućavaju ovoj zemlji da primeni bilo koji devizni kurs.

Sveobuhvatna kineska devalvacija je već dugo deo košmarnih scenarija investitora.

Kada je renminbi pao za dodatnih 1,6 odsto prve nedelje avgusta, činilo se da se ta strašna hipoteza ostvaruje. Potom smo videli dva dana prodaje akcija gotovo svih kompanija koje se oslanjaju na prodaju Kini (čak je i „Epl“ (Apple), čijih se skoro 20 odsto prodaje ostvaruje u toj zemlji, nakratko zabeležio gubitke za ovu godinu).

Potom je usledio niz signala. Na kraju trgovanja u sredu renminbi je porastao za jedan odsto - što je događaj koji je sam po sebi bio veći od bilo kog dnevnog trgovanja u prethodnoj godini.

U četvrtak je još jedan pad na početku trgovanja brzo poništen intervencijom, a Narodna banka Kine (The People’s Bank of China - PBoC) održala je konferenciju za novinare, što retko čini, kako bi pokušala da objasni svoje namere.

Kineska centralna banka je ovaj potez predstavila kao pokušaj da pripremi renminbi da se slobodno kreće na svetskom tržištu valuta i da postane deo specijalnih prava vučenja (Special Drawing Rights) Međunarodnog monetarnog fonda, što je pokušaj jačanja tržišne discipline u Kini. No, ona nema nameru da ostavi valutu da ide u bilo kom pravcu koji odredi tržište, jer je zadovoljna trenutnom vrednošću, a tržišni zakoni bi je gotovo sigurno spustili na još niži nivo.

Dakle, čini se da je to ono što je PBoC hteo da kaže. Vrednost akcija kompanije „Epl“ je kao rezultat toga skočila za pet odsto, obveznice i zlato se opet prodaju, a akcije na berzi su se takođe oporavile. Do kraja nedelje većina mejnstrim tržišta poslovala je na istom nivou kao i pre ovog događaja.

Poznata je stvar da je teško proniknuti u odluke svih centralnih banaka - ne samo kineskih. Jedan mali sektor postoji samo da bi ih tumačio. Ali zasad, potezi PBoC su u saglasnosti s njenim saopštenjima. Kina pokušava da ubrza uvođenje svoje valute u svetski sistem, pritom se trudeći da ona ne zabeleži strmoglav pad. Ukoliko se ovo pokaže kao tačno, centralna banka povećava nesigurnost i volatilnost na deviznom tržištu, ali to je upravo u skladu sa onim što bi ostatak sveta možda želeo da ona uradi. Smiren odgovor na tržištu obveznica, deviznom tržištu i berzama pokazuje da su zasad svi oni prihvatili ovo benigno tumačenje.

Međutim, ostali tržišni signali ukazuju na to da postoji još jedno pitanje, na koje odgovor nije nužno bezopasan. Cena robe nastavlja da pada. Američka sirova nafta tipa WTI, nakon što je davala znake oporavka, dotakla je prošle nedelje novu najnižu vrednost u periodu posle krize, kao što je bio slučaj i sa bakrom.

Akcije zapadnih kompanija čiji najveći prihod dolazi iz Kine nastavljaju da se suočavaju sa ozbiljnim poteškoćama. Budući da su američke kompanije gotovo završile sa objavljivanjem svojih profita za drugi kvartal, jasno je da je samo jedan sektor podbacio u odnosu na prognoze date pre dva meseca. To su industrijske kompanije koje su najviše izložene uticajima kineskog tržišta, a čija je zarada pala 1,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema Tomson Rojtersu (Thomson Reuters).

Prema podacima banke Siti (Citi), vrednost akcija 48 najvećih kompanija na tržištima razvijenih zemalja koje ostvaruju bar 30 odsto prodaje u Kine zabeležila je ukupan pad od 10 odsto od juna ove godine, dok je situacija na tržištima uglavnom nepromenjena. I dok zvanični podaci, kojima se slabo veruje, pokazuju da kineski bruto domaći proizvod raste godišnjom stopom od sedam odsto u drugom kvartalu, čitav niz indikatora privredne aktivnosti, kao što je teretni železnički saobraćaj, proizvodnja električne energije ili broj novih stanova u privatnom vlasništvu, bez sumnje nagoveštava pad.

Kineska privreda jednostavno postiže lošije rezultate nego što se nadala pre godinu dana. Štaviše, njen pokušaj da se preorijentiše na sektor usluga i udalji od građevinarstva i izvoza prirodno znači da će se bilo kakvo usporavanje više odraziti na njene snabdevače u inostranstvu nego što bi se to osetilo kod kuće.

Ovo objašnjava pad cene robe koju Kina koristi i vrednosti akcija i valuta zemalja koje ih proizvode, posebno velikih tržišta u usponu kao što je Brazil, na čijoj je berzi zabeležena najgora situacija još od krize 2008.

Najbolje je pretpostaviti da je jedina namera Kine da uvede tržišnu disciplinu, a ne da devalvira svoju valutu. Umesto toga, trebalo bi da budemo svesni opasnosti da bi problemi u kineskoj privredi mogli dovesti do devalvacije.

To je komplikovanije pitanje. Dok ne dobijemo odgovor, vrednost cene robe, tržišta u usponu i akcije čija se vrednost menja ciklično nastaviće da stagniraju.