Stručnjaci Nacionalne banke Engleske ukazuju da je obimnije izdavanje obveznica sada ugrozilo upravo ovo tržište, a nije umirilo globalne finansijske šokove

Izdavanje obveznica nakon tržišnih šokova u većem je padu nego pre krize, objavljeno je na blogu Nacionalne banke Engleske (Bank of England - BoE).

Moguće je da je uredba, doneta da učini banke sigurnijim, imala destabilizujući efekat na tržište obveznica, pokazuje analiza objavljena na novom blogu BoE, koji uređuju zaposleni u ovoj banci.

Čini se da su centralne banke sve više zabrinute zbog likvidnosti tržišta obveznica, koja je za veoma kratko vreme postala i jedna od glavnih briga investitora. Oni brinu da bi moglo doći do nagle prodaje u slučaju panike i žurbe da se izađe sa tržišta nakon što je dve decenije ono beležilo konstantan rast vrednosti. Ovi strahovi su sve veći jer investitori slute da će Savezne rezerve SAD podići kamatne stope.

„Smatramo da one hartije od vrednosti koje poseduju trgovci obveznicama u manjoj meri mogu da amortizuju udarce nego što je to bio slučaj pre deset godina“, napisali su Julija Baranova (Yuliya Baranova), Luiza Čen (Loiusa Chen) i Nikolas Vos (Nisholas Vause) iz sektora za tržišta kapitala BoE. „Umesto toga, spredovi još više rastu. Takođe smatramo da su ovi šokovi sada praćeni većim padom u izdavanju obveznica.“

Rast cene kapitala je, delimično zbog nametanja nove regulative, naveo mnoge banke da obustave trgovanje i smanje svoje bilanse stanjaa, posebno deo koji se odnosi na kupovinu i prodaju korporativnih obveznica.

Kada je reč o modelovanju tržišnih cena i zaliha trgovaca obveznicama na osnovu promena u potraživanjima menadžera aktive, ova analiza je pokazala da su u periodu pre krize trgovci obveznicama uvećavali svoje fondove velike tržišne vrednosti za 1,5 procentnih poena kada bi ta potraživanja naglo opala, dok je ovaj rast u postkriznom periodu iznosio samo 0,2 procentna poena. Za razliku od njih, spredovi - premija kojoj investitori teže time što se radije odlučuju za rizičnije korporativne obveznice a ne za sigurne državne dužničke hartije od vrednosti - postali su osetljiviji, njihov opseg je povećan nakon pada potraživanja menadžera aktive u periodu posle krize.

Ovi rezultati se „poklapaju s padom posredničkih kapaciteta dilera, što vodi do veće nestabilnosti tržišnih cena“, napisali su blogeri.

Kris Vitman (Chris Whitman), predsednik konzorcijuma za globalni rizik u Dojče banci (Deutche Bank), rekao je: „Kada dođe do prekretnice, tržište je nestabilnije nego što je nekada bilo. To smo definitivno videli u vreme smanjivanja tempa kupovine obveznica u junu 2013, možda u izvesnoj meri to vidimo i upravo sada.“

Ipak, neke bojazni su možda preterane, dodao je. Alternativne platforme za trgovanje sada čine veći deo tržišta, a pretkrizno tržište je bilo „abnormalno likvidno“, što je otežavalo jasno poređenje rezultata u godinama pre i posle krize.

Objava na blogu je usledila nakon što je Banka za međunarodna poravnanja objavila radni dokument koji se odnosi na uticaj opadajuće likvidnosti na obveznice tržišta u nastajanju putem prodaje koju ostvaruju uzajamni fondovi.

Ovaj dokument ukazuje na dvostruki efekat - kroz otkup obveznica od strane investitora forsira se prodaja ovih hartija od vrednosti iz fondova i dodatna prodaja od strane investicionih savetnika sa diskrecionim pravom.

GAVIN JACKSON