Fed između uticaja tržišta i nezaposlenosti

Savezne rezerve SAD, čije odluke pre svega zavise od statističkih podataka, sada imaju sve potrebne informacije da odluče da li će kasnije u toku ovog meseca podići svoju ciljnu kamatnu stopu. Međutim, nažalost, to pitanje ostaje i dalje otvoreno.

Metež na tržištima u proteklih nekoliko nedelja postao je priča za sebe i znatno je smanjio značaj podataka o stopi zaposlenosti, koji su po svoj prilici bili očekivani sa najviše nestrpljenja u poslednjih mnogo godina. U ovom trenutku glavna smernica za Fed nisu statistički podaci, već situacija na tržištu.

Nakon masovne prodaje hartija od vrednosti, više ne postoji mogućnost da stopa zaposlenosti može biti tako visoka da razveje svaku neizvesnost u pogledu podizanja kamatne stope 17. septembra. Mogućnost da će ova brojka biti dovoljno niska da Fed neće moći da podigne stopu i dalje je otvorena, ali ova tura podataka o nezaposlenosti nije toliko loša da bi do toga došlo. To verovatno objašnjava i zašto je inicijalna reakcija tržišta bila prigušena. Dolar i prinosi na državne obveznice blago su reagovali, ali nije bilo bitnijih promena pola sata nakon objave ovih podataka.

Kao i uvek kada je reč o stopi nezaposlenosti, problem je u tome što tako veliki broj podataka iz različitih istraživanja, u kojima se koriste različite metode i koja podležu kasnijim velikim izmenama, mogu biti svojevrsni Roršahov test tržišta jer investitori vide ono što žele da vide.

Za one koji priželjkuju odlaganje povećanja kamatne stope porast broja radnih mesta bez sektora poljoprivrede, koji je poprilično ispod očekivanog, veoma im ide naruku. Naročito je iznenađujuće i teško objasniti pad broja novih radnih mesta u privatnom sektoru, koji je na drugom najnižem nivou od početka 2014. godine.

Nasuprot tome, stopa nezaposlenosti, kako pokazuje jedno drugo istraživanje, pala je na 5,1 odsto, što je najniži nivo od januara 2008, kada je kreditni slom tek počeo da utiče na tržište rada. Stopa nedovoljne zaposlenosti, koja se odnosi na one koji rade manji broj sati nego što bi želeli, iznosila je 10,3 odsto i takođe je na najnižem nivou od 2008.

U širem kontekstu, tržište rada je već nekoliko godina toliko jako da se hitno uvođenje nultih kamatnih stopa čini nepotrebnim. Poznata je izjava Feda iz avgusta da prvo mora da vidi izvesno unapređenje uslova na tržištu rada pre nego što podigne stope: ovo se može okarakterisati kao izvestan napredak.

Ali zašto oklevanje i dalje postoji? Pre svega, deflacija izazvana naglim padom cena robe u poslednjih nekoliko nedelja dovela je do strmoglavljenja inflatornih očekivanja. Stabilna inflacija, kao i puna zaposlenost, spadaju u mandat Feda i u tom smislu se čini da povećanje stope nije neophodno. Kretanja na tržištu takođe jačaju dolar, što gotovo da ima isti ekonomski efekat kao i podizanje stopa. Zatim, usporena stopa porasta broja radnih mesta ukazuje na to da se, ako ništa drugo, ovaj ekonomski ciklus bliži kraju i nadomak je momenta kada se uobičajeno očekuje da će stope početi da padaju.

Konačno i najbitnije, tu su i sama tržišta. Dosadašnje promene vrednosti na berzi ni u kom slučaju nisu dovoljne da se promeni kurs monetarne politike. Međutim, velika volatilnost na tržištima kredita i fiksnih prinosa ukazuje da je rizik od finansijske nezgode, koja bi mogla da naškodi sveukupnoj privredi, sve veći.

Ni podaci o nezaposlenosti, ni aktuelna volatilnost na tržištu nisu dovoljni da spreče Fed da, ukoliko to namerava, podigne referentnu kamatnu stopu. Još jedna nedelja ekstremne volatilnosti mogla bi to da promeni.