Samodovoljna tržišta zanemaruju opasnost od inflacije

Studenti ekonomske istorije često se dive nekim od fenomena i neobičnih pojava iz prošlih epoha, kao što su feudalizam, džinovska kamena valuta, tulipomanija i zlatni standard. Možda će u budućnosti inflacija biti stavljena na listu starinskih, nerazumljivih hirova koji će biti proterani u istorijske knjige.

Čini se da je to, u najmanju ruku, zaključak mnogih investitora i ekonomista. Za razliku od šarolike grupe nepokolebljivih pesimista - koji glasno i pogrešno predviđaju izbijanje hiperinflacije još od finansijske krize - na tržištima vlada osećaj da inflacija nije samo danas trivijalna pretnja, već će to biti i u budućnosti.

„Postoji konsenzus da smo uspešno rešili tu stvar sa inflacijom“, kaže Majkl Eron (Micheal Arone), glavni strateg u firmi „Stejt strit global advajzerz“ (State Street Global Advisors - SSgA).

„Ljudi misle da se neće ponovo javiti, a čak i ako se javi, znamo kako da to rešimo. To me čini pomalo nervoznim.“

Svako nagoveštavanje inflatornih problema bilo je opovrgnuto ponovnim padom cena robe ovog leta, a i nedavnom odlukom Kine da dozvoli devalvaciju renminbija, što je izazvalo potrese širom globalnog tržišta. Čak je i Zimbabve sada u deflaciji.

Dominik Rosi (Dominic Rossi), glavni rukovodilac sektora za ulaganje u akcije iz „Fideliti vorldvajda“ (Fidelity Worldwide), rekao je Fajnenšel tajmsu prošle nedelje da tržišta u razvoju zapravo predstavljaju „treći deflatorni talas“ koji je preplavio globalnu ekonomiju za manje od deset godina, nakon finansijske krize i krize evrozone u periodu od 2007. do 2012. godine.

Kao rezultat toga, već oslabljena inflatorna očekivanja investitora naglo su skliznula u poslednjih nekoliko nedelja. Takozvane brejk-iven stope, koje mere inflatorna očekivanja poredeći konvencionalni javni dug i javni dug zaštićen od inflacije, u nekim slučajevima beleže vrednosti koje su poslednji put viđene u najnižoj tački finansijske krize.

Dvogodišnja „brejk-iven“ stopa Nemačke ponovo je pala ispod nule, a prosečna „brejk-iven“ stopa u SAD za period od dve godine pala je skoro na nulu. Ove stope za period od 10 godina u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj dotakle su najniže vrednosti od 1,5 odsto, 2,38 i 0,9 odsto redom krajem avgusta.

Utrživost duga vezanog za inflaciju je veoma loša, a dugoročnije prognoze koje ne prate tako pomno cenu nafte, kao što je „petogodišnja forvard stopa za pet godina“ - zapravo prosečna petogodišnja stopa inflacije koja će se javiti za pet godina na tržištima derivata - takođe su snižene. U SAD je ovaj kriterijum ponovo pao ispod dva odsto, dok je u Evropi skliznuo na 1,6 odsto.

Ovi turobni izgledi su razumljivi. Zdravlje globalne ekonomije je slabo, rezervni kapacitet izgrađen u godinama ekspanzije, od 2000. do 2009, prilično je velik, cene robe bi trebalo da nastave da stagniraju, a gigantska ekonomija Kine bi u ekstremnim slučajevima mogla da gurne svet u novu recesiju ukoliko dođe do kraha. Teško je videti odakle bi cenovni pritisci u ovom trenutku mogli doći.

Džejms Polsen (James Paulsen) iz američke banke Vels Fargo (Wells Fargo) ističe da nisu samo nedavni događaji doveli do ublažavanja inflatornih očekivanja, naglašavajući višedecenijski trend pritisaka koji dolaze od pada cena. Prosečan godišnji rast indeksa potrošačkih cena SAD iznosio je 7,1 odsto 70-ih, 5,6 odsto 80-ih, tri odsto 90-ih, 2,6 odsto u prvoj deceniji ovog veka i samo 1,8 odsto u proteklih pet godina.

„Tri decenije hronične deflacije dovelo je do snažnog ubeđenja da je inflacija mrtva“, napisao je nedavno ovaj strateg Vels Farga. „Kolika je snaga ovog rasprostranjenog uverenja pokazuju Savezne rezerve, koje još raspravljaju da li da podignu kratkoročne kamatne stope sa nule, uprkos ulasku u sedmu godinu kontinuiranog oporavka uz stopu nezaposlenosti koja se približava pet odsto.“

Ipak, neki investitori i analitičari tvrde da tržišta potcenjuju inflatorni rizik - doduše skroman, naročito nakon dugotrajnog pada.

Piter Huper (Piter Huper), glavni ekonomista u Dojče banci (Deutsche Bank), tvrdi da su neke od trenutnih briga vezanih za globalnu ekonomiju preterane. On predviđa da će, kako američka ekonomija nastavlja da se širi u velikoj meri, ali na predvidiv način, stopa nezaposlenosti pasti ispod pet odsto ove godine, dok će inflacija ponovo početi da raste i na kraju se preliti na globalnu ekonomiju.

„Očito da inflacija nije problem sada, ali može da postane za nekoliko godina“, rekao je.

Svaka samodovoljnost može biti opasna s obzirom na to da bi čak i skroman rast globalnih cenovnih pritisaka imao seizmički uticaj na tržišta. Kupovina obveznice s periodom dospeća od deset godina i fiksnom godišnjom isplatom kamate od dva odsto mogla bi imati smisla ako inflacija nastavi da miruje u tom periodu, ali će biti bolno ako cene počnu polako da rastu, nagrizajući realnu vrednost isplata.