Strategija „kratke prodaje“ možda je najbolji recept za zaradu trejdera nakon pada akcija biotehnoloških kompanija u Americi

Akcije biotehnoloških kompanija u Americi i dalje su u padu i na meti berzanskih špekulanata, u ovom slučaju trgovaca koji se bave „kratkom prodajom“, posle ozbiljnih udaraca koje je u avgustu pretrpeo ovaj sektor, inače jedan od onih u kome se stvara najviše „mehura“.

Posle vrtoglavo visokih vrednosti koje su postizale tokom sedmogodišnjeg perioda tržišnog rasta, akcije biotehnoloških kompanija doživele su ozbiljan pad prošlog meseca kad je obimna prodaja akcija na globalnom nivou nakratko oborila vrednost deonica u celom sektoru i dala špekulantima razlog da se raduju.

Trgovci koji se bave „kratkom prodajom“ pozajmljuju akcije čiji pad vrednosti očekuju, a zatim ih prodaju s namerom da ih ponovo otkupe po nižoj ceni i tako ostvare profit, pre nego što ih vrate vlasnicima.

Skoro 90 odsto akcija biotehnoloških kompanija koje su uključene u Rasel 3000 (Russell 3000), indeks američkih kompanija sa manjom tržišnom kapitalizacijom, zabeležilo je pad u avgustu, pokazuju podaci finansijske kompanije „Markit“.

Strategija kratke prodaje mogla se uspešno primeniti na ceo sektor, kaže analitičar „Markita“ Relte Stiven Šute (Relte Stephen Schutte). Svi oni koji su se upustili u kratku prodaju akcija biotehnoloških firmi svakako su ostvarili zaradu u avgustu.

Berzanski špekulanti nisu smanjivali aktivnost, a prosečan odnos akcija prodatih „nakratko“ u odnosu na ukupan broj akcija u opticaju kada je reč o severnoameričkim kompanijama u sektorima farmacije, biotehnologija i bionauke, koje su deo indeksa Rasel 3000, povećavao se tokom celog prošlog meseca.

Prosečan procenat akcija na pozajmici sada je 7,3 odsto, što je najviši nivo ove godine i daleko iznad proseka indeksa koji iznosi oko četiri odsto, dodaje Šute. Ova brojka je veća jedino za akcije energetskih kompanija.

Cene deonica biotehnoloških kompanija u okviru indeksa kompanija sa malom tržišnom kapitalizacijom sada su niže za 12,8 odsto u odnosu na najvišu vrednost zabeleženu u julu, dok je Nasdakov indeks biotehnologije, koji je istog tog meseca postigao najviši ovogodišnji rast od impresivnih 31 odsto, od tada opao za 12,9 odsto budući da su investitori povukli svoj novac iz biotehnoloških ETF fondova.

Biotehnološki ETF fond kompanije „Blekrok“ (BlackRock) „iShares Nasdaq Biotechnology“ bio je među onima iz kojih je u avgustu povučeno najviše sredstava. Preko 800 miliona dolara, ili skoro 13 odsto imovine pod upravom, povučeno je iz fonda u avgustu, ali je ovaj ETF ipak uspeo da ostvari povrat od 9,9 odsto ove godine.

Indeks Nasdaq Biotech još uvek je u porastu za 14,6 odsto od početka godine, uz rast od 470 odsto u odnosu na mart 2009, dok je u julu taj rast iznosio čak 580 odsto. Akcije kompanija u ovom sektoru imaju jedan od najboljih učinaka na američkom tržištu akcija od početka finansijske krize.

Vrednost deonica biotehnoloških kompanija, kao uostalom i svih ostalih, zabeležila je rast delimično i usled popustljive monetarne politike američke centralne banke od početka finansijske krize, ali su u ovom sektoru na rast uticali i investitori koji su stalno u potrazi za povratom koji prati otkrivanje novih lekova.
laboratorija.jpg
Shutterstock 


Uspon biotehnoloških deonica izazvao je poređenja sa rastućim trendom na IT tržištu u tzv. dotcom eri. Inicijalne javne ponude su sve brojnije, a startap kompanije izlaze na tržište da bi obezbedile finansiranje razvoja novih lekova koji imaju potencijal za veliki uspeh. Dok je 2011. godine samo 11 biotehnoloških i farmaceutskih kompanija prvi put emitovalo akcije, prošle godine je taj broj iznosio 84.

Ne napušta se, međutim, ni tradicionalniji put - ugovor o licenciranju ili preuzimanje od strane veće, renomirane farmaceutske kompanije - i broj inicijalnih javnih ponuda je blago opao ove godine u odnosu na prošlu. Prema podacima „Dilodžika“ (Dealogic), od početka godine je na berzu izašlo 37 novih biotehnoloških i farmaceutskih kompanija.

„S obzirom na mogućnosti koje otvara prvo emitovanje akcija, kupci se trude da ugrabe mlade kompanije sa naprednom tehnologijom i velikim tržišnim potencijalom pre nego što uopšte izađu na berzu“, kaže se u izveštaju banke Silikon Veli (Silicon Valley Bank), objavljenom prošle nedelje, koji sadrži i prognozu da će ugovori o spajanjima i akvizicijama kompanija u biotehnološkom i farmaceutskom sektoru, pomoću preduzetničkog kapitala, premašiti ukupan broj iz 2014. godine.

Kadhim Shubber - Njujork