Bogati izbegavaju ulaganja u društveni učinak

Dobronamerni pojedinci se uzdržavaju od investiranja u društveni učinak, ne zbog nedostatka prilika već zato što je suviše obeshrabrujuće u odnosu na tradicionalne investicije.

Uprkos interesovanju investitora za ulaganje u društveni učinak, koje za cilj ima društvenu korist, ali i finansijski prinos, ova vrsta ulaganja ostaje na marginama finansijskog „mejnstrima“, pri čemu se čak ni svaki deseti investitor nije odlučio na taj korak, pokazuju istraživanja kompanije „Berkliz velt“ (Barclays Wealth and Investment Management), koja se bavi privatnim bankarstvom i investicionim menadžmentom.

„Ljudi misle da je ulaganje u društveni učinak previše komplikovano, pa im je jednostavnije da doniraju novac filantropskim organizacijama, a svoje investicije ipak drže odvojeno“, kaže Greg Dejvis (Davies), šef odeljenja za bihevioralne i kvantitativne finansije u „Berklizu“.

Prema studiji „Berkliza“ rađenoj tokom 18 meseci i objavljenoj prošlog četvrtka, samo devet odsto od ukupno 1.800 malih investitora i bogatih pojedinaca koji su učestvovali u anketi može da se pohvali investiranjem u društveni učinak, uprkos tome što je više od polovine njih (56%) izrazilo interesovanje za taj vid ulaganja.

Dejvis navodi da će pokušaji da se oslobode milijarde funti potencijalnih investicija u društveni učinak ostati neuspešni dokle god se tržište fokusira na povećanje ponude proizvoda.

„Niko se ne pita kako da ohrabrimo investitore da naprave taj korak“, rekao je on.

„To je nova oblast u kojoj se oni ne osećaju sigurno, a kada se suoče sa teškim odlukama, ljudi se odriču odgovornosti i odustaju.“

U skladu sa rezultatima istraživanja, „Berkliz“ uvodi alatku za analiziranje profila svojih bogatih klijenata koja bi pomogla da procene koliko novca investiraju u društveni učinak, a koliko doniraju u dobrotvorne svrhe.

Odgovaranjem na 25 pitanja osmišljenih kako bi se utvrdio njihov stav prema ravnoteži između društvenih i finansijskih prioriteta, kao i moralnoj dužnosti, ličnoj satisfakciji i finansijskoj sigurnosti, bihevioralni okvir banke pomoći će pojedincima da odluče koji deo njihovog bogatstva bi trebalo donirati, a koji uložiti u društveni učinak.

„Ako tipični investitori budu pratili okvir, procenjujemo da će ih to ubediti da investiraju duplo više nego do sada u društvene ciljeve“, navodi Dejvis.

Istraživanje „Berkliza“ ukazuje da porast ulaganja u društveni učinak ne bi bio na štetu dobrotvornih donacija investitora jer je samo sedam odsto anketiranih reklo da bi smanjilo vrednost svojih donacija.

Međutim, oni vide jasnu razliku između ulaganja u društvene ciljeve i donacija. Preko četiri petine investitora reklo je „Berklizu“ da bi očekivalo finansijski povrat od ulaganja u društveni učinak koji je ili približan tržišnom nivou ili veći. Samo 19 odsto njih je reklo da bi se odreklo sopstvenog učinka.

Džejms Dikens (James Dickens), direktor jedne od ovlašćenih britanskih kompanija koja pruža usluge finansijskog planiranja „Grirson Dikens“ (Grierson Dickens), rekao je da je ovaj stav uobičajen za bogate pojedince koji se interesuju za ulaganje u društveni učinak.

„Klijenti ne žele više da investiraju u mejnstrim akcije, niti da ostave novac u banci ili da ga daju svojoj deci, ali takođe ne žele ni da ga poklone“, rekao je on.

Kako bi stimulisala pojedince da podrže inicijative sa društvenim ciljem, vlada Velike Britanije uvela je velikodušne poreske olakšice za društveno odgovorno investiranje (social investment tax relief - SITR), koji donekle predstavljaju protivtežu za tipično visoke rizike i niski povrat.

Uski investicioni okviri, koji će biti prošireni kasnije tokom tekuće poreske godine, sputavali su upotrebu olakšica, međutim, prošlog meseca je UBS postao prva banka koja svojim klijentima nudi društveni investicioni fond za ulaganja na koja se može primeniti SITR.

Ovaj fond vredan pet miliona funti, koji će rešavati probleme nezaposlenih i beskućnika, ima za cilj 7,1 odsto godišnjih prihoda za velike poreske obveznike, uzimajući u obzir poreske olakšice.

Dikens je upozorio da poreske olakšice imaju neznatan uticaj na odluke o ulaganju u društveni učinak, posebno zato što novac o kom je reč obično predstavlja veoma mali deo njihove aktive za ulaganje.

„Veoma često se desi da su ljudi već donirali znatne sume u dobrotvorne svrhe... Ne zanima ih toliko da uštede porez kod ovakvih investicija.“