Fondovi koji su prethodnih godina poslovali u vlasništvu ili pod rukovodstvom žena nadmašili su prosečne rezultate postignute u sektoru na jednogodišnjem, trogodišnjem i petogodišnjem nivou, pokazuju podaci „Hedž fond riserča“

Dokazi da hedž fondovi kojima upravljaju žene beleže bolje rezultate od onih na čijem čelu su muškarci sve su brojniji. Pa zašto je onda i dalje tako mali broj žena na rukovodećim pozicijama u tom sektoru?

To je zbunjujuće budući da je jedan od nepromenljivih zakona finansija da - uprkos tome što na dnu reklama stoji regulatorsko upozorenje da pređašnji rezultati ne treba da budu putokaz itd. - investitori ove godine slepo stavljaju novac u fondove koji su imali najbolje rezultate lane.

Fondovi u vlasništvu žena ili oni kojima žene rukovode nadmašili su prosečne rezultate postignute u sektoru na jednogodišnjem, trogodišnjem i petogodišnjem nivou, pokazuju prošlonedeljni podaci „Hedž fond riserča“ (HFR), koji radi indekse.

Zapravo, vratimo se na 2007. godinu, kako bismo mogli da sagledamo pun tržišni ciklus. Može se videti da su ovi fondovi obezbeđivali prinose od 59 odsto u odnosu na prosečne od 37 odsto.

Najnovija statistika, zaključno s krajem juna 2015, u skladu je s nekoliko ranijih preseka podataka i dokazima izvedenim iz bihevioralnih studija koji ukazuju na to da su žene bolji menadžeri rizika, manje podložne kockarskim ispadima, mnogo manje sklone otvaranju i zatvaranju pozicija u uslovima nestabilnosti tržišta i obično više sklone da razmišljaju dugoročno. Svakako nema dokaza da fondovi kojima upravljaju žene beleže slabije rezultate, pa kako je onda HFR registrovao samo 60 među 2.000 fondova s jednim menadžerom koje nadgleda zanemarljivih tri odsto?

Izvršni direktori velikih institucija - poput penzionih fondova - koji investiraju u hedž fondove ne slažu se s menadžerkama fondova oko toga zašto ih je tako malo. Prema istraživanju kompanije KPMG o učešću žena u finansijskom sektoru, takođe objavljenom prošle nedelje, investitori tvrde da bi voleli da ulože više novca u fondove kojima upravljaju žene, ali njih nema; dok se menadžerke žale kako je teško doći do sredstava. Šta je na početku: kokoška ili jaje?

Najefikasniji način da se izađe iz ovog ćorsokaka je i najkontroverzniji: institucionalni investitori bi mogli da traže da određeni deo sredstava koje izdvajaju za hedž fondove ide samo u fondove kojima upravljaju žene.

Da, potrebno je stvoriti sigurnu stazu kojom bi menadžerke mogle da napreduju ka najvišim pozicijama. Početne pozicije dobro su ustanovljene.

Jake profesionalne mreže poput „100 žena u hedž fondovima“ (100 Women in Hedge Funds) mogu biti aktivne i na početku i na kraju te staze: budući da sponzori inicijative „Devojke koje ulažu“ (Girls Who Invest), koncipirane po ugledu na onu u tehnološkom sektoru „Devojke koje kodiraju“ (Girls Who Code), mogu u ranoj fazi uticati na uverenja isticanjem uzora među ženama i obezbeđivanjem stipendija. Njihovo filantropsko delanje moglo bi da poveže menadžerke s potencijalnim investitorima. Postavši obavešteniji o tome šta je u njihovom interesu, hedž fondovi bi bili skloni da zaposle više žena, budući da bi raznovrsnost profila zaposlenih u procesu investiranja sprečila jednoumlje u sektoru.

Međutim, svako ko želi više od veoma spore promene primoran je da ponovo razmotri mogućnost da se za žene menadžere izdvoje određeni fondovi, što je gotovo svuda omražena ideja, koja bi zapravo bila veoma dobra za ovaj sektor. Ukoliko bi više od 2,7 biliona aktive hedž fondova bilo izdvojeno za menadžerke, taj sektor bi brzo našao način da podmiri tražnju.

Dve zamerke se odmah javljaju. Neizbežno, institucionalni investitori nerado ograničavaju svoju slobodu izbora (a pojedinim javnim penzionim fondovima, poput „Kalpersa“ (Calpers) u Kaliforniji, antidiskriminacionim zakonima je zabranjeno da to čine).
zena-posaouspeh-biznis.jpg
Shutterstock 


Zatim, žene neretko oklevaju da se u takvim uslovima prijavljuju za poslove iz bojazni da bi ih potencijalni investitori mogli smatrati nelegitimnim.

„Meni je zapravo rečeno, pravo u lice, da je neko mislio da sam angažovana samo zato što su žene na čelu mog fonda“, kaže Džejn Bakan (Jane Buchan), osnivač fonda Pamko (Paamco), vrednog devet milijardi dolara.

Najnoviji podaci trebalo bi da ublaže obe zamerke - i HFR uvodi indeks „HFRI žene“ (HFRI Women), zasnovan na 60 fondova koje je registrovao, tako da će investitori sada moći da raspolažu neposrednim podacima. Ukoliko je istina da fondovi kojima upravljaju žene beleže bolje rezultate, sada će imati priliku da to i pokažu.

Čak i ukoliko zabeleže iste rezultate kao i njihove kolege muškarci, to će oslabiti argumente onih koji tvrde da izdvajanje određene sume za investiranje u fondove kojima upravljaju žene nije dobro.

Sektor hedž fondova postao je manje privlačan poslednjih godina, delom zbog toga što u njemu dominiraju institucije kao što su penzioni fondovi, koji ne žele da njihove investicije budu previše izložene ćudima tržišta, i osećaju se najsigurnije s najvećim, čuvenim fondovima, i pored dokaza da su manji fondovi prilagodljiviji na finansijskim tržištima i često imaju bolje rezultate.

Rezultat toga je da je sektor ušao u zatvoreni krug razočaravajućih prinosa na investicije i manjih očekivanja investitora. Podsticaj procvatu nove generacije fondova kojim bi žene upravljale više je od društveno poželjnog ponašanja, čak i od potencijalno unosne ideje za investiranje. To bi moglo pomoći celom sektoru hedž fondova da se izvuče iz letargije.

Stephen Foley