Ni Mint, ni Brik, ni Kivets, trejderi gledaju u EM
Tokom cele godine valute zemalja u usponu su trpele. Pre svega, veća očekivanja da će Savezne rezerve podići kamatne stope izazvala su štetu i, iako odluka koju je Fed doneo u septembru da stope zadrži na istom nivou može doneti izvesno olakšanje valutama zemalja u usponu, analitičari predviđaju da će to biti kratkog daha. Dolar je ojačao i izneo kapital iz zemalja u usponu. Drugo, cene robe su takođe pale. I na kraju, zabrinutost zbog kineske privrede koja vlada na tržištima u usponu od početka godine odrazila se i na razvijene zemlje, prodrmavši globalno tržište kapitala. Ovi faktori mogu i ne moraju biti povezani, ali ishod svega toga je da zemlje u usponu nisu bile sjajno mesto za ulaganje tokom 2015. godine, dok su njihove valute, izuzev nekoliko izolovanih oaza mira, bile nestabilne i oslabljene.
Prema rečima Vina Tina (Win Thin) iz američke privatne banke Braun Braders Hariman (Brown Brothers Harriman), sve članice Minta (Meksiko, Indonezija, Nigerija i Turska) „osetljive su na trenutno slabljenje zemalja u usponu“. Pad u odnosu na dolar ove godine je očekivan. U trenutku pisanja ovog članka, meksički pezos je opao za 11,3 odsto, turska lira za više od 22 odsto, indonezijska rupija za 14 odsto. Po zvaničnom deviznom kursu, nigerijska naira pala je za 7,5 odsto, međutim, nakon dve devalvacije Nigerija je primenila niz mera za odbranu valute, stvarajući tako crno tržište. Stopa na crnom tržištu je „mnogo slabija“, navodi Tin.
Politički rizik je jedan od razloga zašto trejderi prodaju određene valute, što objašnjava slabljenje lire, naire i pezosa. Pad cene nafte je drugi razlog i on se najviše odrazio na Nigeriju.
„Od kraja prošle godine nije bilo dvosmernog deviznog tržišta u Nigeriji“, kaže Luis Kosta (Costa), strateg za tržišta u usponu u bankarsko-finansijskoj korporaciji „Sitigrup“ (Citigroup).
„Centralna banka Nigerije nije bila voljna da dozvoli određenu depresijaciju naire kao odgovor na iznenadni kolaps cene nafte.“ S druge strane, Turska je uvoznik energije i samim tim ima koristi od jeftinije nafte, dok je Meksiko, treći po veličini proizvođač nafte na američkom kontinentu, zaštićen od oscilacija cene nafte.
Indonezija pak zavisi od izvoza robe i ona je neto uvoznik nafte. Njen dohodak po glavi stanovnika je nizak, iako je inflacija iznad ciljane, a stratezi deviznog tržišta smatraju da ima umerenu demokratsku tradiciju. Njeni problemi uključuju veliki deficit tekućeg računa i posrnulu privredu zbog koje centralna banka okleva sa izmenama stopa.
Meksiko i Turska nude bolje izglede za devizne trejdere na srednji rok. Prema Danijelu Tenengauzeru (Daniel Tenengauzer), vodećem strategu za tržišta u usponu u kanadskoj investicionoj banci RBC kapital markets (RBC Capital Markets), Meksiko ima „dobre fiskalne i inflacione izglede“ kao i visok dohodak po glavi stanovnika. U poređenju s drugim Mint privredama, njegovi privredni temelji su „mnogo benigniji“, navodi Kosta, iako pezosu škodi blizina Meksika Sjedinjenim Američkim Državama i moguće povećanje kamatnih stopa od strane Feda. Čini se da tursku liru treba izbegavati na kraći rok, ne samo zbog povećanih tenzija pred novembarske izbore već i zbog njenog deficita platnog bilansa i korporativne zaduženosti u dolarima.
Međutim, Bernd Berg, strateški direktor za tržišta u usponu u banci Sosijete ženeral (Société Générale), navodi da trejderi žele da identifikuju one valute zemalja u usponu za koje je verovatno da će izbeći najsnažnije udare. „Očekuje se da će Turska i Meksiko nadmašiti očekivanja. Oni su mnogo manje zavisni od oscilacija globalne cene robe na srednji rok i njihove privrede su izolovanije od ovog svetskog ciklona koji pogađa tržišta u usponu“, dodaje on.
Roger Blitz
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)