Novi director „Folksvagena“ ne samo što će morati da rešava posledice softverske prevare jednog od najjačih svetskih auto-brendova već će, pre svega, morati da izdrži „porodični“ test osnivača i vlasnika ovog holdinga

Bogami, ovo je bila prilično duga nedelja iza nas. U svetlu iščekivanja izbora novog generalnog direktora „Folksvagena“ (Volkswagen - VW) - nedelju dana nakon izbijanja skandala u vezi sa emisijom štetnih gasova „Folksvagenovih“ vozila, kao i dva dana nakon ostavke prethodnog direktora - nameće se pitanje da li su dva dana dovoljna da se sprovede detaljna istraga? Martin Vinterkorn (Winterkorn) podneo je ostavku na mesto direktora kako bi otvorio put za novi početak.

Naprečac imenovan direktor verovatno nije ono što su akcionari imali na umu. A generalni direktor nije jedino što VW mora da promeni. Kompanija bi trebalo da iskoristi ovu priliku da unapredi celokupnu korporativnu strukturu. Da li bi VW mogao da nađe nekoga ko poseduje iskustvo u upravljanju velikom multinacionalnom kompanijom u kriznim periodima? Ili će samo baciti letimičan pogled na spisak kandidata u okviru kompanije i izabrati onoga ko ima najmanji broj neprijatelja među članovima porodica koje imaju kontrolni udeo u ovoj grupaciji? U VW, porodice su važan faktor.

Glasačka prava nisu isto što i ekonomski interesi. Tri najveća investitora - holding kompanija „Porše SE“ (Porsche SE), u kojoj kontrolni udeo imaju porodice Porše i Pijeh (Piëch), zatim Savezna pokrajina Donja Saksonija i „Katar holding“ - imaju mnogo veću glasačku moć nego ekonomski interes. Porodica, zapravo, kontroliše VW sa samo 15 odsto ekonomskog interesa. Ovakva struktura jedan je od razloga što se akcijama VW trguje po ceni nižoj u odnosu na konkurente. Pre trenutne krize, cena akcije VW bila je sedam puta viša od predviđene zarade po akciji.

Cena akcije nemačkih rivala bila je devet, Renoa (Renault) osam, a Pežoa (Peugeot) 11 puta viša. Niža cena u odnosu na nemačke premijum proizvođače je razumljiva jer VW ima 4,5 odsto povrata na investirani kapital, što je malo niže (i volatilnije) u odnosu na BMW i „Dajmler“ (Daimler). Međutim, francuske grupacije imale su mnogo niži povrat od 2,6 odsto, a ipak se njihovim akcijama trguje po ceni koja je viša nego što su cene akcija VW.

Kontrolni udeo porodice nije neuobičajen kod evropskih proizvođača automobila. Ovo može dovesti do dugoročnog planiranja u cikličnoj industriji, ali i poremetiti funkcionisanje i stvoriti probleme prilikom smene rukovodstva. Sledećeg direktora VW čeka veliki posao kako bi se povratilo poverenje regulatora, državnih organa, klijenata i investitora. Kad je u pitanju poslednja grupa koja je ključna, njihovom odnosu bi pomoglo kada bi mogao da dokaže da će imati uticaja na to kako će se ubuduće upravljati VW.

Lex Column