Slučaj TTP i prevrtljiva Hilari

U toku svoje političke karijere Hilari Klinton (Hillary Clinton) stekla je, nažalost, zasluženu reputaciju da je sklona čestim taktičkim promenama principa uvijenim u retoričke šablone.

Prošlonedeljno istupanje favorita za predsedničku nominaciju demokrata ticalo se Transpacifičkog partnerstva (TPP), značajnog trgovinskog sporazuma između 12 zemalja Azijsko-pacifičkog regiona čiji je nacrt utanačen prošle nedelje. Pazeći da ne izrazi potpuno protivljenje, Klintonova je izjavila da na osnovu onoga što joj je poznato ona ne može podržati ovaj dogovor.

Ovakav stav je gotovo apsurdan. Dok je bila na funkciji državne sekretarke, Klintonova je učestvovala u pregovorima baš o ovom sporazumu protiv kojeg je sada. Ova epizoda skreće pažnju na širi problem u vezi s njenom kandidaturom - nepouzdanost zbog koje mnogi glasači ne mogu biti sigurni šta je to, ako postoji išta, u šta ona veruje.

Pozadinu političke računice Klintonove nije teško uvideti. Njen neočekivano veliki rival u ovoj trci je Berni Sanders (Bernie Sanders), levičarski senator iz Vermonta, koji se protivi ovom sporazumu kao i većina demokrata i sindikata radnika za čiju se podršku ona žustro bori.

Međutim, zauzimanje skeptičnog stava prikazuje ogoljeni oportunizam Klintonove. Kao državna sekretarka, ona je govorila da je TPP „zlatni standard“ za trgovinske sporazume. U tom periodu proširila je polje delovanja Stejt departmenta u domenu ekonomije imenovanjem glavnog ekonomiste prvi put u istoriji, uz tiradu o „ekonomskom državništvu“, i pritom u više navrata ukazivala na TPP kao na najznačajniji instrument kojim će SAD moći da se poveže sa azijskim ekonomijama u usponu.

Klintonova sada izražava nezadovoljstvo zbog nedostatka primenljivih odredbi u nacrtu sporazuma kojima bi se rešio problem valutne neusklađenosti, kao i zaštite farmaceutskih patenata, što bi moglo biti na štetu pacijenata. Ali trebalo bi da je jasno da su pravila kojima se dozvoljava sankcionisanje onih koji navodno manipulišu valutama, što će gotovo izvesno biti u suprotnosti s pravilima Svetske trgovinske organizacije, osuđena na propast. S druge strane, jedan od ustupaka koji je doveo do ključnog napretka u pregovorima o TPP je to što su SAD prihvatile kraći period zaštite intelektualne svojine za kompleksne biološke lekove od onog koji postoji u američkom zakonodavstvu.

Ovo nije prvi slučaj da je Klintonova zastupala jedan stav dok je bila sekretarka i potpuno drugačiji sada kad više nije na toj funkciji. U trci za predsedničku nominaciju demokrata protiv Baraka Obame (Barack Obama) 2008. godine, ona je izjavila da će ponovo pregovarati o odredbama Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) „kako bih eliminisala mogućnost da nas strane kompanije tuže zbog onoga što mi radimo kako bismo zaštitili svoje radnike“. Nakon što je postala član Obaminog kabineta 2009. godine, ona je promenila mišljenje i podržala sličnu odredbu TPP o „rešavanju sporova između investitora i države“.

Problem demokrata s trgovinskim sporazumima ima još i veće razmere. Suprug Klintonove je uložio dobar deo svog političkog kredibiliteta kako bi progurao NAFTA, uprkos opiranju Kongresa 1993. godine, uz preambiciozna obećanja o broju novih radnih mesta koja će on doneti. Kad su očekivanja od ovog sporazuma izneverena, a prosečne zarade u SAD nastavile da stagniraju, veći deo Demokratske stranke se okrenuo protiv globalizacije uopšte i naročito protiv trgovinskih sporazuma.

Klintonova neće razvejati ovu sumnju i razočaranje time što stalno menja stav, te čas podržava trgovinske sporazume, a čas im se suprotstavlja. Njeni veoma pažljivo upakovani komentari prethodne nedelje pokazuju da političko pozicioniranje igra umnogome značajniju ulogu od principa u njenoj kampanji za predsedničku nominaciju. Klintonova širi još više konfuzije i dvosmislenosti na političkoj sceni, gde su jasnoća i iskrenost očajnički potrebne.

FT.COM