Na prošlogodišnji pad cena nafte stanovnici SAD su reagovali vrlo obazrivo, uglavnom štedeći tako dobijen „višak“ novca, ali se situacija ove godine promenila u korist relaksiranijeg odnosa prema kućnom budžetu

Amerikanci troše najveći deo novca koji su uštedeli na pumpama, navodi se u istraživanju koje je u koliziji sa anketom čiji je cilj merenje uticaja oštrog pada cene nafte.

Nova analiza obrazaca potrošnje oko 25 miliona ljudi pokazuje da domaćinstva troše oko 80 odsto onoga što su uštedele zahvaljujući nižim cenama goriva, što je više nego što su nagoveštavale neke početne vladine procene.

Podaci Instituta „Džej Pi Morgan Čejs“ (JP Morgan Chase Institute) sugerišu da su niže cene benzina već dovele do priličnog rasta potrošnje u širokom dijapazonu kategorija, uključujući obedovanje u restoranima, zabavu i kupovinu električnih uređaja i kućnih aparata, i da bi rast cene nafte mogao zadati osetan udarac ovim oblastima.

„Potrošači govore da koriste ono što uštede na pumpama kako bi smanjili svoja dugovanja ili uštedeli novac. Naši podaci pokazuju da oni, zapravo, troše najveći deo te sume“, navodi se u izveštaju, koji je objavljen prošlog četvrtka.

Nakon što su cene nafte počele da padaju prošle godine, neki ekonomisti su bili zbunjeni opreznom reakcijom američkih potrošača na pogodnosti koje su im pružane na benzinskim stanicama. Pojedina ispitivanja javnog mnjenja ukazivala su na to da domaćinstva štede za crne dane veći deo tog novca ili ga koriste da otplate dugove, što potvrđuje utisak da su američki potrošači i dalje izuzetno obazrivi čak i šest godina nakon recesije.

Novo istraživanje Instituta „Džej Pi Morgan Čejs“, zasnovano na potrošnji zabeleženoj na debitnim i kreditnim karticama oko 25 miliona pojedinaca, oslikava drugačije stanje, koje se veoma razlikuje u zavisnosti od toga u kojoj geografskoj oblasti osoba živi, njenog uzrasta i visine primanja.

Brojke pokazuju da za svaki dolar koji su uštedeli na pumpama pojedinci su trošili oko 80 centi na druge stvari, a gotovo 20 odsto ušteđenog novca je odlazilo na restorane, dok se 10 odsto trošilo na namirnice. Takođe je bilo značajnog rasta potrošnje u robnim kućama, kao i na zabavu i elektronske uređaje, ustanovili su istraživači.

Budući da domaćinstva ne koriste ono što su ućarila zahvaljujući niskim cenama benzina da bi napunila slamarice, oštar rast cena energije bi mogao da ima značajan uticaj na obrasce potrošnje. Izveštaj kaže: „Znatan porast cena benzina bi mogao proporcionalno da smanji količinu novca koji se troši u ovim kategorijama ako je reakcija na rast cena derivata simetrična reakciji na pad.“

Imajući to u vidu, ne bi trebalo preceniti ukupni uticaj pada cena nafte na američka domaćinstva, pokazuju brojke. Novac potrošen na benzin predstavlja samo pet odsto potrošnje, što znači da su drugi ekonomski uticaji - kao što je kretanje zarada - daleko bitniji faktori od kretanja cena nafte. Nedavno objavljeni podaci o trošenju novca na robu široke potrošnje su bili ohrabrujući, a očekivalo se da će troškovi porasti za više od tri odsto u drugoj polovini godine.

Međutim, istraživanje pokazuje da uticaj padajućih cena nafte ima različite efekte na različite kategorije ljudi. Za pojedince u najnižoj platnoj kategoriji pad cena benzina bio je značajan podstrek, jer su uštedeli oko 1,6 odsto svog mesečnog prihoda, dok su osobe sa prosečnim prihodima uštedele svega nešto više od jedan odsto, prema istraživanju. Petina s najvećim platama je uštedela više na benzinu u apsolutnom iznosu, ali ćar je iznosio samo 0,5 odsto.

Ovaj višak novca se drugačije odrazio na kupovnu moć u zavisnosti od regiona i uzrasta. Izveštaj je ustanovio da je kupovna sposobnost ljudi koji žive na jugu ili srednjem zapadu, osoba mlađih od 40 godina i pojedinaca sa nižim prihodima najviše porasla zbog pada cena benzina.

Uočeno je da je ovo imalo manji uticaj na istoku i zapadu zemlje zato što ljudi tamo manje koriste benzin. Kad je reč o državama, pojedinci u Zapadnoj Virdžiniji su trošili najviše na benzin, dok je u okrugu Kolumbija potrošnja bila najmanja.

U izveštaju se zaključuje: „Nedavni pad cena benzina je rezultirao znatno većom potrošnjom nego što se ranije mislilo, a primetno je da se trošenje na stvari koje nisu neophodne disproporcionalno uvećalo među ljudima sa malim prihodima, mladim ljudima i u državama u kojima ljudi troše mnogo na benzin. Ovo je dobra vest za američke potrošače jer očekujemo da cene na pumpama ostanu na niskom nivou i do kraja 2015. godine.“

Sam Fleming - Vašington